Butunjar našeg vremena

Salaš Noćajski – Slobodan Dostanić iz Salaša Noćajskog namerava da pokrene davno zaboravljenu uslužnu delatnost – raznošenje vode po domaćinstvima Sremske Mitrovice i okolnih mesta. Vodu neće raznositi kao nekada, u mačvanskosremačkoj drvenoj posudi zvanoj butunja, već u posudama od savremenih materijala. Biće to kvalitetna voda sa izvora u Salašu Noćajskom, a jeftina čak i za siromašnije porodice. Cena bi mogla da bude, otprilike, kao kad šaljemo dete po vodu i usput mu, kao nagradu, damo za sladoled. Dostanić ne haje mnogo za lokalno uverenje o izobilju vode za piće i stabilnom snabdevanju preko javnog preduzeća.

– To uverenje nije utemeljeno na istini o kvalitetu vode koju pijemo, već na samo jednom aspektu ispravnosti vode. Sve zvanične analize koje umiruju potrošače kažu da je voda bakteriološki ispravna. To je sasvim tačno. Ali potrošače niko ne obaveštava o hemijskom sastavu vode. A u tom pogledu, kvalitet vode već sada bi trebalo da nas veoma brine. Moja namera je da građanima kažem istinu o vodi i da im ponudim bakteriološki i hemijski ispravnu vodu. Pri tome će cena takve vode biti podnošljiva i za siromašnije porodice – kaže Dostanić za "Politiku".

Istovremeno, napominje da će porodice koje se opredele za ovakvo snabdevanje vodom dobiti jednu naročitu posudu od deset do dvadeset litara koju će dati "butunjaru" kad ovaj donese napunjenu posudu. Posude će biti pogodne za točenje vode u čašu, baš kao što su nekadašnje butunje imale otvore za istakanje.

Kod nekog drugog, ovo bi moglo da ostane kao lepa zamisao, ali kod Dostanića to nije verovatno. Ovaj Salašanin je već ušao u porodični biznis sa vodom. U svom selu, koje samo Sava deli od Sremske Mitrovice, napravio je bazen "Plava zvezda", u kome je stotine mladih prošlo plivačku obuku. Da bi zatvoreni bazen imao toplu vodu, a da ne troši skupu energiju za grejanje, napravio je bušotinu do termalnog sloja podzemne vode, pa sa dubine od 450 metara u bazen prirodnim pritiskom stiže voda zagrejana do 39 stepeni Celzijusovih.

– Voda koju smo dobili za bazen izvanrednog je svojstva za piće, jedna je od najboljih koje priroda daje. Šteta bi bila da se to blago arči i oteče u Savu, pa smo pored bazena izveli česmu sa koje mnogi kupači, kad polaze kući, ponesu vodu za piće. Kad jednom počnu da je piju, više je ne ostavljaju – ističe Dostanić.

Raznošenje ove vode po kućama verovatno bi bilo profitabilan posao. To je Dostaniću i potrebno, jer posao sa bazenom ne donosi zaradu.

– Oni koji misle da se u poslu sa bazenom mlate pare silno se varaju. Bazen sam napravio iz čistog afiniteta prema plivačkom sportu, iz želje da u mom Salašu Noćajskom napravim plivački klub i školu plivanja. Iako se jedva finansijski pokrivam, ne kajem se što sam ovo napravio. Naprotiv, osećam se prijatno kad god ovde neko nauči da pliva. A takvih je već mnogo – veli Dostanić.

Slobodanova desna ruka u poslu je sin Dejan koji i studira i stiže da ovde radi kao domaćin bazena i instruktor plivanja.

– Naše shvatanje biznisa sa bazenom pomalo stoji naglavačke – šali se Dejan. – Svako ko želi da uđe u bazen, mora prethodno postati član plivačkog kluba "Plava zvezda". Naravno, članarina se plaća. Ali, suprotno običnim računicama, mi ne naplaćujemo onima koji redovno treniraju. Namerno rizikujemo da jednog dana svi treniraju redovno, pa makar pravili i gubitak.