Бутуњар нашег времена

Салаш Ноћајски – Слободан Достанић из Салаша Ноћајског намерава да покрене давно заборављену услужну делатност – разношење воде по домаћинствима Сремске Митровице и околних места. Воду неће разносити као некада, у мачванскосремачкој дрвеној посуди званој бутуња, већ у посудама од савремених материјала. Биће то квалитетна вода са извора у Салашу Ноћајском, а јефтина чак и за сиромашније породице. Цена би могла да буде, отприлике, као кад шаљемо дете по воду и успут му, као награду, дамо за сладолед. Достанић не хаје много за локално уверење о изобиљу воде за пиће и стабилном снабдевању преко јавног предузећа.

– То уверење није утемељено на истини о квалитету воде коју пијемо, већ на само једном аспекту исправности воде. Све званичне анализе које умирују потрошаче кажу да је вода бактериолошки исправна. То је сасвим тачно. Али потрошаче нико не обавештава о хемијском саставу воде. А у том погледу, квалитет воде већ сада би требало да нас веома брине. Моја намера је да грађанима кажем истину о води и да им понудим бактериолошки и хемијски исправну воду. При томе ће цена такве воде бити подношљива и за сиромашније породице – каже Достанић за "Политику".

Истовремено, напомиње да ће породице које се определе за овакво снабдевање водом добити једну нарочиту посуду од десет до двадесет литара коју ће дати "бутуњару" кад овај донесе напуњену посуду. Посуде ће бити погодне за точење воде у чашу, баш као што су некадашње бутуње имале отворе за истакање.

Код неког другог, ово би могло да остане као лепа замисао, али код Достанића то није вероватно. Овај Салашанин је већ ушао у породични бизнис са водом. У свом селу, које само Сава дели од Сремске Митровице, направио је базен "Плава звезда", у коме је стотине младих прошло пливачку обуку. Да би затворени базен имао топлу воду, а да не троши скупу енергију за грејање, направио је бушотину до термалног слоја подземне воде, па са дубине од 450 метара у базен природним притиском стиже вода загрејана до 39 степени Целзијусових.

– Вода коју смо добили за базен изванредног је својства за пиће, једна је од најбољих које природа даје. Штета би била да се то благо арчи и отече у Саву, па смо поред базена извели чесму са које многи купачи, кад полазе кући, понесу воду за пиће. Кад једном почну да је пију, више је не остављају – истиче Достанић.

Разношење ове воде по кућама вероватно би било профитабилан посао. То је Достанићу и потребно, јер посао са базеном не доноси зараду.

– Они који мисле да се у послу са базеном млате паре силно се варају. Базен сам направио из чистог афинитета према пливачком спорту, из жеље да у мом Салашу Ноћајском направим пливачки клуб и школу пливања. Иако се једва финансијски покривам, не кајем се што сам ово направио. Напротив, осећам се пријатно кад год овде неко научи да плива. А таквих је већ много – вели Достанић.

Слободанова десна рука у послу је син Дејан који и студира и стиже да овде ради као домаћин базена и инструктор пливања.

– Наше схватање бизниса са базеном помало стоји наглавачке – шали се Дејан. – Свако ко жели да уђе у базен, мора претходно постати члан пливачког клуба "Плава звезда". Наравно, чланарина се плаћа. Али, супротно обичним рачуницама, ми не наплаћујемо онима који редовно тренирају. Намерно ризикујемо да једног дана сви тренирају редовно, па макар правили и губитак.