Zašto se stidimo odlaska psihijatru

Većina Srba radije bi pristala na operaciju srčanih zalizaka nego na posetu psihijatru.
U prilog ovoj tezi nedvosmisleno govore i rezultati istraživanja agencije "Faktor plus", sprovedenih na uzorku od hiljadu ispitanika, koji govore da svega pet odsto naših sugrađana redovno ide psihijatru. Ovo istraživanje takođe je pokazalo da psihijatra ponekad posećuje 17,6 odsto ljudi, a njegovu pomoć nikad nije tražilo čak 77 odsto stanovništva.

Mračni srednji vek

Odgovarajući na pitanje – zbog čega nisu nikada zatražili pomoć stručnjaka za dušu, polovina ispitanika izjavila je da nema vremena, trećina da ih je sramota, a petina – da ne zna kako da ga pronađe. Međutim, iako je dve trećine ispitanika izjavilo da nikada ne ide psihijatru, kada im je ponuđeno pitanje – da li bi odlazili na organizovane psihoterapijske tretmane, 60 odsto njih odgovorilo je – potvrdno. Osobe koje bi pristale na posetu stručnjaku za dušu pomoć bi zatražile pre svega zbog depresije i strahova, a potom zbog ostalih psihičkih poremećaja.

Dr Blagoje Kuljić, psihijatar i kognitivno-bihejvioralni psihoterapeut iz Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, brani tezu da je stid od psihijatra – planetarnog karaktera i da predstavlja jednu od zabluda mračnog srednjeg veka u kome su mentalni bolesnici bili smatrani za veštice i spaljivani na lomači. Iako je otac psihoanalize u velikoj meri revolucionisao naše razumevanje ljudske duše, a rodonačelnici različitih psihoterapijskih pravaca dosta učinili na popularizaciji psihijatrije, veliki broj osoba i dalje stavlja znak jednakosti između psihičkih tegoba i ludila.

"Na psihološkom planu, odlazak psihijatru znači priznanje – ja nisam u stanju da sam rešavam svoje psihičke probleme i potrebna mi je pomoć drugoga. A ako potražim pomoć, onda gubim svest o sopstvenoj svemoći i okolini priznajem da nisam jak. Ideja da smo jedinstveni i usamljeni u našim problemima takođe predstavlja veliku kočnicu da se potraži pomoć stručnjaka za dušu. Drugim rečima, većina osoba potraži pomoć tek kada proceni da je njihov problem tektonskih razmera i da remeti svakodnevno funkcionisanje, odnosno kada procene da je manja šteta da ih neko vidi da odlaze psihijatru nego da im se raspadne brak ili da neka bolest zavisnosti dovede do patoloških metastaza porodičnog tkiva. Takođe, nije redak slučaj da se obiđu svi lekari somatske orijentacije, pa se tek onda zakuca na vrata psihijatra", objašnjava dr Blagoje Kuljić.

Mentalni problemi na trećem mestu

Naš sagovornik podseća da psihijatrija sve donedavno nije imala moćne lekove za borbu sa mentalnim oboljenjima, a činjenica da se psihijatrijske bolnice uglavnom nalaze na periferiji grada, a ne u užem gradskom jezgru, ilustruje odnos koje društvo ima prema "drugačijima". Iako se u zapadnim zemljama odlazak ličnom psihijatru smatra znakom prestiža, naši sugrađani uglavnom strepe od otvaranja kartona u nekom od instituta za mentalno zdravlje. Ova vrsta stida naročito je izražena u manjim mestima.

Postoje mnoge predrasude u vezi sa mentalnim bolesnicima, a jedan od duboko ukorenjenih stavova glasi da za psihičke boljke nema leka. Dr Blagoje Kuljić kaže da mi možemo polemisati o tome da li su ozbiljna mentalna oboljenja izlečiva, ali isti argument možemo koristiti i kada govorimo o pacijentima kardiologa – ko je ikada ikoga izlečio od visokog krvnog pritiska? Drugim rečima, hipertenzija se može samo držati pod kontrolom, a ne i izlečiti. Slična metafora važi i za psihijatrijska oboljenja – određeni procenat je potpuno izlečiv, a ostala se mogu držati pod kontrolom .

Predrasuda da su mentalni bolesnici agresivni lako se razbija podatkom da je u celoj populaciji psihijatrijskih pacijenata svega nekoliko procenata njih opasno po sebe i bližnjeg svog, a tezu da smo usamljeni i jedinstveni u svojoj patnji demantuje statistika Svetske zdravstvene organizacije koja nedvosmisleno svedoči da oko 450 miliona ljudi u svetu pati od mentalnih poremećaja ili poremećaja ponašanja. Oko 70 miliona ljudi na svetu pati od zavisnosti od alkohola, pedeset miliona ljudi ima epilepsiju, oko 24 miliona boluje od šizofrenije, između deset i dvadeset miliona osoba svake godine pokuša samoubistvo, a jedan milion njih se ubije. Procene SZO govore se da će jedna od četiri osobe tokom života biti pogođena nekim mentalnim poremećajem, a podaci Instituta za javno zdravlje Srbije govore da je od 1999. do 2002. godine učestalost mentalnih poremećaja povećana za 13 odsto. Mentalni problemi danas su na trećem mestu problema javnog zdravlja – odmah posle kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih poremećaja.

Katarina Đorđević