Život na ulici

Sremska Mitrovica – Sedmočlana porodica Pakricki već deseti dan živi na travnjaku između asfalta i trotoara u Ulici Antuna Smaženka u Sremskoj Mitrovici, ispred kuće iz koje je izbačena izvršnom sudskom presudom. Samohrana majka Željka i njenih šestoro dece zaštitili su svoje preskromne stvari najlonom ispod koga se i sami zavlače kad padne noć. Kirija u kući ispred koje su izbačeni porasla je na 150 evra. Pakricki su uspevali da plaćaju početnih 80 evra mesečno, pratili su i povećanja na 100 i 120 evra, ali dalje nisu mogli.

– Centar za socijalni rad nudi nam privremeni smeštaj u ruševnoj i vlažnoj kući u Mačvanskoj Mitrovici, ali smo vezani za Sremsku Mitrovicu zbog specijalne škole "Radivoj Popović", koju  pohađa jedno od šestoro dece – kaže Željka za "Politiku". – Nude nam da idemo u Šid, ali vlasnik kuće mi traži da mu prethodno detaljno opišem od čega dete boluje, kakva su mi ostala deca i slično. Iako smo u materijalnoj bedi imamo dovoljno dostojanstva da ostanemo na ulici. To nije naša sramota.

Ova porodica je proterana iz Hrvatske početkom prošle decenije. Živela je u tuđoj kući u Hrtkovcima, ali je zbog dečjeg školovanja, naročito zbog specijalne škole, morala da dođe u Mitrovicu. Željkin muž je umro pre dve godine ostavivši je da sama podiže šestoro dece. Porodica se izborila za građanstvo u Srbiji, ali je zato izgubila izbeglički status i postala samo socijalni slučaj. Željka je nedavno počela da prima muževljevu penziju iz Hrvatske od 100 evra mesečno, pa joj je zbog toga ukinuta socijalna pomoć. Kad se za nešto izborimo, kaže, to nam se obije o glavu. Predstavnici institucija "nenadležnih za sirotinju" još se nisu pojavili...