Живот на улици

Сремска Митровица – Седмочлана породица Пакрицки већ десети дан живи на травњаку између асфалта и тротоара у Улици Антуна Смаженка у Сремској Митровици, испред куће из које је избачена извршном судском пресудом. Самохрана мајка Жељка и њених шесторо деце заштитили су своје прескромне ствари најлоном испод кога се и сами завлаче кад падне ноћ. Кирија у кући испред које су избачени порасла је на 150 евра. Пакрицки су успевали да плаћају почетних 80 евра месечно, пратили су и повећања на 100 и 120 евра, али даље нису могли.

– Центар за социјални рад нуди нам привремени смештај у рушевној и влажној кући у Мачванској Митровици, али смо везани за Сремску Митровицу због специјалне школе "Радивој Поповић", коју  похађа једно од шесторо деце – каже Жељка за "Политику". – Нуде нам да идемо у Шид, али власник куће ми тражи да му претходно детаљно опишем од чега дете болује, каква су ми остала деца и слично. Иако смо у материјалној беди имамо довољно достојанства да останемо на улици. То није наша срамота.

Ова породица је протерана из Хрватске почетком прошле деценије. Живела је у туђој кући у Хртковцима, али је због дечјег школовања, нарочито због специјалне школе, морала да дође у Митровицу. Жељкин муж је умро пре две године оставивши је да сама подиже шесторо деце. Породица се изборила за грађанство у Србији, али је зато изгубила избеглички статус и постала само социјални случај. Жељка је недавно почела да прима мужевљеву пензију из Хрватске од 100 евра месечно, па јој је због тога укинута социјална помоћ. Кад се за нешто изборимо, каже, то нам се обије о главу. Представници институција "ненадлежних за сиротињу" још се нису појавили...