Sokovi sunca sa Telečke visoravni

Mali Iđoš – Na obroncima Telečke visoravni, koja je do sredine prošlog veka slovila kao blagorodno vinogorje, poslednjih godina ponovo se, sve masovnije, podižu zasadi vinove loze. To prati i vidno povećana proizvodnja vina, posebno u Feketiću, Bajši, Staroj Moravici, Crvenki, Sivcu i Kljajićevu, gde se vinogradi već prostiru na površini većoj od 500 hektara.

Podstaknuti znatnim povećanjem proizvodnje grožđa, nekoliko lokalnih udruženja vinogradara, kao i vinski red „Sveti Đorđe“ u Malom Iđošu, pokrenulo je i inicijativu da vina iz ovog dela Bačke i zvanično dobiju geografsko poreklo. Jer, objašnjava Stevan Milisavljević, vinogradar iz Kule, područje Telečke visoravni nalazi se na istoj geografskoj širini kao i čuveno vinogorje kraj Burgonja u Francuskoj. Klimatski uslovi, kao i sastav zemljišta umnogome su slični, tako da i ovde uspevaju iste sorte grožđa, kao i tamo, što je Francuzima donelo svetski primat u proizvodnji vina.

– Kod nas su se prilagodile vrhunske sorte kao što su pino noar, merlo, šardone, kaberne sovinjon, cvajgelt, što kazuje da je ovo područje idealno tlo za vinogradarstvo. Telečka je čudo, o njoj će se ubuduće sve više saznavati kroz stilove njenih vina – navodi Milisavljević, koji je za svoja vina, u prvom redu cvajgelt, već dobio nekoliko značajnih nagrada i priznanja na domaćim i međunarodnim sajmovima i izložbama.

Ovu priču potvrđuje za „Politiku“ i Mikloš Lodi iz Feketića, koji od svojih petnaestak hiljada čokota na četiri hektara vinograda, godišnje proizvede oko četrdeset hiljada litara vrhunskog vina, po proverenim starinskim receptima, bez šećera i bilo kakvih drugih primesa.

– I pored toga što iziskuje pozamašna ulaganja, vinogradarstvo u ovom delu Vojvodine ponovo dobija na zamahu. Država omogućava povoljne kredite, tržište je zainteresovano za ovdašnja vina, ali i sveže grožđe, pa je i sve veći broj domaćina koji se okreću ovoj proizvodnji. Uspevamo da sačuvamo tradicionalni način obrade vinograda, kao i proizvodnje vina, ali pri tom ne zapostavljamo ni nove tehnologije kako bismo se uklopili u stroge evropske standarde – naglašava Lodi, vlasnik jednog od najpoznatijih vinskih podruma u Vojvodini, koji su njegovi preci utemeljili još pre dva veka.

Prema rečima Janoša Tota, viteza vinskog reda „Sveti Đorđe“, odavde su krajem osamnaestog i tokom devetnaestog veka, pa i u prvim decenijama dvadesetog, bačve sa stotinama hiljada litara vina odlazile na carske i kraljevske dvorove u Beč, London, Pariz i druge metropole Starog kontinenta. Nažalost, veli naš sagovornik, u poslednjih šest decenija mnogi vinogradi na padinama u ovom delu Bačke su iskrčeni, preorani i pretvoreni u njive. Raduje stoga činjenica da vinogorje na Telečkoj visoravni ponovo počinje da buja.

P. Koprivica

-----------------------------------------------------------

U modi je roze

Vinari kažu da i u ovoj proizvodnji, baš kao i kada je moda u pitanju, postoje trendovi. Trenutno je, priča Marta Fekete iz Feketića, jedna od retkih dama među vinskim vitezovima, pravi hit roze vino, i to svileni roze.

– U tom vinu, izražene arome, ima malo zaostalog šećera, pa se zbog tih svojstava smatra „ženskim“ pićem. Ima i malo ugljen-dioksida, tako da i osvežava. Naravno, kao i svako dobro vino, i svileni roze uvek zrači pozitivnom energijom, pobuđuje i uzbuđuje – objašnjava naša sagovornica.