Сокови сунца са Телечке висоравни

Мали Иђош – На обронцима Телечке висоравни, која је до средине прошлог века словила као благородно виногорје, последњих година поново се, све масовније, подижу засади винове лозе. То прати и видно повећана производња вина, посебно у Фекетићу, Бајши, Старој Моравици, Црвенки, Сивцу и Кљајићеву, где се виногради већ простиру на површини већој од 500 хектара.

Подстакнути знатним повећањем производње грожђа, неколико локалних удружења виноградара, као и вински ред „Свети Ђорђе“ у Малом Иђошу, покренуло је и иницијативу да вина из овог дела Бачке и званично добију географско порекло. Јер, објашњава Стеван Милисављевић, виноградар из Куле, подручје Телечке висоравни налази се на истој географској ширини као и чувено виногорје крај Бургоња у Француској. Климатски услови, као и састав земљишта умногоме су слични, тако да и овде успевају исте сорте грожђа, као и тамо, што је Французима донело светски примат у производњи вина.

– Код нас су се прилагодиле врхунске сорте као што су пино ноар, мерло, шардоне, каберне совињон, цвајгелт, што казује да је ово подручје идеално тло за виноградарство. Телечка је чудо, о њој ће се убудуће све више сазнавати кроз стилове њених вина – наводи Милисављевић, који је за своја вина, у првом реду цвајгелт, већ добио неколико значајних награда и признања на домаћим и међународним сајмовима и изложбама.

Ову причу потврђује за „Политику“ и Миклош Лоди из Фекетића, који од својих петнаестак хиљада чокота на четири хектара винограда, годишње произведе око четрдесет хиљада литара врхунског вина, по провереним старинским рецептима, без шећера и било каквих других примеса.

– И поред тога што изискује позамашна улагања, виноградарство у овом делу Војводине поново добија на замаху. Држава омогућава повољне кредите, тржиште је заинтересовано за овдашња вина, али и свеже грожђе, па је и све већи број домаћина који се окрећу овој производњи. Успевамо да сачувамо традиционални начин обраде винограда, као и производње вина, али при том не запостављамо ни нове технологије како бисмо се уклопили у строге европске стандарде – наглашава Лоди, власник једног од најпознатијих винских подрума у Војводини, који су његови преци утемељили још пре два века.

Према речима Јаноша Тота, витеза винског реда „Свети Ђорђе“, одавде су крајем осамнаестог и током деветнаестог века, па и у првим деценијама двадесетог, бачве са стотинама хиљада литара вина одлазиле на царске и краљевске дворове у Беч, Лондон, Париз и друге метрополе Старог континента. Нажалост, вели наш саговорник, у последњих шест деценија многи виногради на падинама у овом делу Бачке су искрчени, преорани и претворени у њиве. Радује стога чињеница да виногорје на Телечкој висоравни поново почиње да буја.

П. Копривица

-----------------------------------------------------------

У моди је розе

Винари кажу да и у овој производњи, баш као и када је мода у питању, постоје трендови. Тренутно је, прича Марта Фекете из Фекетића, једна од ретких дама међу винским витезовима, прави хит розе вино, и то свилени розе.

– У том вину, изражене ароме, има мало заосталог шећера, па се због тих својстава сматра „женским“ пићем. Има и мало угљен-диоксида, тако да и освежава. Наравно, као и свако добро вино, и свилени розе увек зрачи позитивном енергијом, побуђује и узбуђује – објашњава наша саговорница.