Maslačak kao diuretik

Kada se pomisli na maslačak, prve asocijacije sigurno nisu da se radi o upornoj korovskoj biljci (Taraxacum officinale), već o nečemu što nas podseća na detinjstvo. Rasprostranjenost maslačak duguje tome što se raznosi vetrom i može da se nađe svuda. Žuti cvetovi ulepšavaju livade i pašnjake, parkove, staze i dvorišta. Maslačak se koristi u ishrani, ali je takođe u narodnoj medicini našao primenu kao lekovita biljka. Koristi se gotovo svaki deo biljke – koren sa listovima, kao i cvetovi i stabljika.

Vreme kada se maslačak (cvetovi) sakuplja je upravo u toku – od aprila do kraja maja. Listovi se beru pre cvetanja, a koren u rano proleće i ranu jesen. Mladi, prolećni listovi obiluju vitaminima i mineralima i ukusni su, za razliku od jesenjih koji mogu da budu gorki i teški za varenje.

Maslačak generalno obiluje kalijumom, inulinom, eteričnim uljima i drugim biološki korisnim supstancama neophodnim za dobro zdravlje. Listovi maslačka sadrže oko 17 odsto vitamina Ce i oko tri odsto gvožđa, što je znatno više u poređenju sa spanaćem. Pored toga, maslačak sadrži i vitamine A, E, vitamine Be kompleksa, organske kiseline, kalijum, kalcijum, cink, natrijum, mangan, bakar i magnezijum.

U ishrani se najviše koristi list koji deluje diuretički – podstiče izlučivanje tečnosti. Blagotvoran je za metabolizam, što je važno osobama na dijetama i kao i koren pomaže čišćenje krvi od toksina. Zbog brojnih nutritivno vrednih fitohemikalija koji sadrži, lišće maslačka se preporučuje u ishrani trudnica i žena u postmenopauzi, najbolje u obliku salata.

Salata od maslačka se pravi od sasvim mladih listova koji su ubrani daleko od zagađenih područja i to naravno pre cvetanja biljke. Kao i za sve drugo i u konzumiranju maslačka treba biti umeren, jer preterana upotreba može da dovede do stomačnih tegoba, osipa na koži, dijareje i drugih problema.

----------------------------------------------

Upotreba u tradicionalnoj medicini

Čaj od maslačka je dobar protiv depresije, infekcija urinarnog trakta, dispepsije i gubitka apetita. U narodu se još koristi i kao lekovito sredstvo protiv šećerne bolesti, šuljeva, reume, gihta i ekcema i drugih kožnih oboljenja. Novija istraživanja idu u smeru da je maslačak lekovit i u lečenju kancera i regulisanju nivoa šećera u krvi. Koren biljke ima ulogu u lečenju bolesti jetre: žutice, ciroze i hepatitisa, a takođe potpomaže varenje i smanjuje verovatnoću dobijanja kamena u žučnoj kesi. U manjoj meri koren maslačka je i laksativ, pa se u terapiji zatvora (opstipacije) koristi kao čaj. Od maslačka se prave i sirupi protiv kašlja.

Jasna Anđelković, nutricionista

www.nadijeti.com