Državi deo profita, a ne samo gubici

Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić poručio je prekjuče javnim preduzećima da bi više novca trebalo da daju u budžet, „jer mnoga od njih imaju monopolsku poziciju, a država od toga nema nikakve koristi”. Iz javnih preduzeća, koja su prošlu godinu završila u plusu, poručuju da su spremna da u državnu kasu uplate deo, ali i celokupan prošlogodišnji profit ako im vlada tako naloži.

„Politika” je pitala ekonomiste koje su, po njihovom mišljenju, dobre, a koje, eventualno, loše strane takvog stava budućeg premijera i spremnost javnih preduzeća koja su lane ostvarila profit da odgovore takvom zahtevu?

Miroslav Prokopijević kaže da sve zavisi od toga kako su javna preduzeća definisana. Ako nemaju svoj račun, već račun države, kako je to u nekim zemljama, onda rezultat, bila dobit ili gubitak, pripada državi u celini. Država onda odlučuje šta ide u ulaganja i plate, a šta ostaje u budžetu. Ako imaju svoj račun, onda njihov upravni odbor određuje koliko dobiti ide na plate i nagrade, koliko na ulaganja, a koliko vlasniku, odnosno državi.

– Vlada postavlja članove upravnog odbora javnih preduzeća i preko odbora sprovodi svoju volju. To može da učini i u ovom slučaju, s tim što bi bilo dobro da uspostavi neki razuman odnos između plata, ulaganja i onoga što ide u državni budžet. Ako sve ode u budžet, zaposlenima će opasti motiv za rad, a neće biti ni novca za ulaganja – ukazuje Prokopijević.

– Potpuno je ekonomski opravdan i racionalan stav budućeg premijera Aleksandra Vučića da bi javna preduzeća svoju zaradu ili bar njen deo, trebalo da uplaćuju u budžet, jer je država njihov vlasnik, stav je Vladimira Krulja, savetnika u „Kreb i Gavin Anderson” u Briselu.

– Apsolutno je ispravna tvrdnja budućeg premijera da je neodrživ sadašnji način ponašanja javnih preduzeća, koja su uglavnom monopolska u svojim granama, da državi ne donose profit, a da ona nenamenski troše novac, imaju visoke oplate – kaže Krulj. – Kao što javna preduzeća ne mogu više da stvaraju ogromne gubitke. Sigurno je da treba istrajati na stavu da javna preduzeća koja pozitivno posluju, ceo ili deo profita, uplaćuju u budžet.

Kod pojedinih preduzeća deo profita mora da se uloži u razvoj, kao što su EPS ili „Telekom”, kako bi ostala, profitabilna, ali se to mora raditi planski, transparentno, i ekonomski održivo, dodaje Krulj.

– Ohrabruje da je budući premijer u najavi reformskih mera pomenuo i dugo očekivanu reformu javnog sektora, a posebno javnih preduzeća, koja su u prethodnom periodu gomilala ogromne gubitke, umesto da donose prihod državi – naglašava naš sagovornik. – Lošem upravljanju i neracionalnom poslovanju mora se stati na put. Javna preduzeća moraju da postanu značajnija stavka na prihodnoj strani budžeta, a da se osetno smanji njihov uticaj na rashodnu stranu državne kase kroz subvencije i gubitke. I zato nam treba profesionalniji menadžment, dubinska reforma javnih preduzeća, veća odgovornost u poslovanju.