Држави део профита, а не само губици

Први потпредседник владе Александар Вучић поручио је прекјуче јавним предузећима да би више новца требало да дају у буџет, „јер многа од њих имају монополску позицију, а држава од тога нема никакве користи”. Из јавних предузећа, која су прошлу годину завршила у плусу, поручују да су спремна да у државну касу уплате део, али и целокупан прошлогодишњи профит ако им влада тако наложи.

„Политика” је питала економисте које су, по њиховом мишљењу, добре, а које, евентуално, лоше стране таквог става будућег премијера и спремност јавних предузећа која су лане остварила профит да одговоре таквом захтеву?

Мирослав Прокопијевић каже да све зависи од тога како су јавна предузећа дефинисана. Ако немају свој рачун, већ рачун државе, како је то у неким земљама, онда резултат, била добит или губитак, припада држави у целини. Држава онда одлучује шта иде у улагања и плате, а шта остаје у буџету. Ако имају свој рачун, онда њихов управни одбор одређује колико добити иде на плате и награде, колико на улагања, а колико власнику, односно држави.

– Влада поставља чланове управног одбора јавних предузећа и преко одбора спроводи своју вољу. То може да учини и у овом случају, с тим што би било добро да успостави неки разуман однос између плата, улагања и онога што иде у државни буџет. Ако све оде у буџет, запосленима ће опасти мотив за рад, а неће бити ни новца за улагања – указује Прокопијевић.

– Потпуно је економски оправдан и рационалан став будућег премијера Александра Вучића да би јавна предузећа своју зараду или бар њен део, требало да уплаћују у буџет, јер је држава њихов власник, став је Владимира Круља, саветника у „Креб и Гавин Андерсон” у Бриселу.

– Апсолутно је исправна тврдња будућег премијера да је неодржив садашњи начин понашања јавних предузећа, која су углавном монополска у својим гранама, да држави не доносе профит, а да она ненаменски троше новац, имају високе оплате – каже Круљ. – Као што јавна предузећа не могу више да стварају огромне губитке. Сигурно је да треба истрајати на ставу да јавна предузећа која позитивно послују, цео или део профита, уплаћују у буџет.

Код појединих предузећа део профита мора да се уложи у развој, као што су ЕПС или „Телеком”, како би остала, профитабилна, али се то мора радити плански, транспарентно, и економски одрживо, додаје Круљ.

– Охрабрује да је будући премијер у најави реформских мера поменуо и дуго очекивану реформу јавног сектора, а посебно јавних предузећа, која су у претходном периоду гомилала огромне губитке, уместо да доносе приход држави – наглашава наш саговорник. – Лошем управљању и нерационалном пословању мора се стати на пут. Јавна предузећа морају да постану значајнија ставка на приходној страни буџета, а да се осетно смањи њихов утицај на расходну страну државне касе кроз субвенције и губитке. И зато нам треба професионалнији менаџмент, дубинска реформа јавних предузећа, већа одговорност у пословању.