Lovac posebnog kova

Vrbas – U domu starine Mitra Vujovića u Vrbasu počasno mesto zauzimaju gusle i puška. To su simboli tradicije nasleđene od predaka, uspomene na krševite predele zavičaja u Crnoj Gori, ali i poruke potomcima i svima koji kroče u ovu kuću da ne zaborave ko su i odakle su. Puška stara oko sto godina nije u ovom slučaju samo eksponat za gledanje – to je lovačko oružje kojim je čika Mitar odstrelio u proteklih šest decenija na stotine i stotine razne divljači.

Mitar Vujović je lovac posebnog kova. Najstariji je član i grupovođa sa najdužim stažom u Lovačkom društvu "Fazan". Zvanično je postao lovac u januaru 1946. godine, kada je osnovana prva lovačka družina u Vrbasu. I mada mu je već osamdeset i četvrto životno leto, još ponekad okači pušku o rame, pa sa drugarima prošeta lovištem u ataru Vrbasa i – nikada se ne vrati praznih ruku.

– Baveći se lovom stekao sam puno, puno dobrih prijatelja, osetio najlepše čari prirode, proveo divne životne trenutke... Ni kiša, ni snežna vejavica, vetar, ni hladnoća, nikada za lovce nisu prepreka da udovolji toj svojoj strasti. Odlazak u lov je posebna vrsta izazova – priča nam ovaj vitalni starac, pa se priseća kako je kao dečak u rodnom selu kod Nikšića odlazio u lov sa ocem, stričevima i komšijama.

U svojoj šezdesetogodišnjoj karijeri lovio je zečeve, fazane, jarebice, srndaće, lisice i razne štetočine a, koliko je poznato, jedini je na ovim prostorima kome je pošlo za rukom da ulovi tri dabra i to na kanalu u neposrednoj blizini "Mepola".

Međutim, ni on, kao ni najveći broj lovaca, ne smatra da je glavni cilj odlaska u lov samo odstrel divljači. Naprotiv, veli Mitar, lovište se stalno održava i osvežava podmlatkom, lovci organizuju akcije prehranjivanja divljači, pogotovo u zimskim mesecima, prave hranilišta, a kada zatreba odlaze i u patrole kako bi osujetili lovokradice.

– Vrbas sa okolinom ima zaista bogato lovište, imamo fazana, zečeva, srna, jarebica, prepelica, pa i divljih svinja. Strogo vodimo računa da ne poremetimo prirodnu ravnotežu. Divljači je, međutim, nekada bilo mnogo više, pogotovo zečeva – seća se Mitar.

Među vrbaskim lovcima njegovo ime izgovara se s velikim uvažavanjem i poštovanjem. I ne samo među lovcima. Poznat je kao veliki drugar i kao čovek koji je uvek spreman da posavetuje mlađe, da ih uvodi u tajne lova, da se našali. Mnogo lovačkih uspeha i trofeja stekao je Mitar Vujović.

I, kao što to obično biva, i ovaj lovac s velikom ljubavlju priča i o svojim psima. Jer, ko nema dobro obučenog lovačkog psa, taj ne treba da se bavi lovom, uzalud mu dobra puška i oprema. Zato je lovačka kuća Vujovića uvek odgajala kvalitetne pse, što potvrđuju i brojne nagrade i priznanja koje su njihovi četvoronožni ljubimci osvajali na raznim kinološkim takmičenjima.