Ловац посебног кова

Врбас – У дому старине Митра Вујовића у Врбасу почасно место заузимају гусле и пушка. То су симболи традиције наслеђене од предака, успомене на кршевите пределе завичаја у Црној Гори, али и поруке потомцима и свима који кроче у ову кућу да не забораве ко су и одакле су. Пушка стара око сто година није у овом случају само експонат за гледање – то је ловачко оружје којим је чика Митар одстрелио у протеклих шест деценија на стотине и стотине разне дивљачи.

Митар Вујовић је ловац посебног кова. Најстарији је члан и груповођа са најдужим стажом у Ловачком друштву "Фазан". Званично је постао ловац у јануару 1946. године, када је основана прва ловачка дружина у Врбасу. И мада му је већ осамдесет и четврто животно лето, још понекад окачи пушку о раме, па са другарима прошета ловиштем у атару Врбаса и – никада се не врати празних руку.

– Бавећи се ловом стекао сам пуно, пуно добрих пријатеља, осетио најлепше чари природе, провео дивне животне тренутке... Ни киша, ни снежна вејавица, ветар, ни хладноћа, никада за ловце нису препрека да удовољи тој својој страсти. Одлазак у лов је посебна врста изазова – прича нам овај витални старац, па се присећа како је као дечак у родном селу код Никшића одлазио у лов са оцем, стричевима и комшијама.

У својој шездесетогодишњој каријери ловио је зечеве, фазане, јаребице, срндаће, лисице и разне штеточине а, колико је познато, једини је на овим просторима коме је пошло за руком да улови три дабра и то на каналу у непосредној близини "Мепола".

Међутим, ни он, као ни највећи број ловаца, не сматра да је главни циљ одласка у лов само одстрел дивљачи. Напротив, вели Митар, ловиште се стално одржава и освежава подмлатком, ловци организују акције прехрањивања дивљачи, поготово у зимским месецима, праве хранилишта, а када затреба одлазе и у патроле како би осујетили ловокрадице.

– Врбас са околином има заиста богато ловиште, имамо фазана, зечева, срна, јаребица, препелица, па и дивљих свиња. Строго водимо рачуна да не пореметимо природну равнотежу. Дивљачи је, међутим, некада било много више, поготово зечева – сећа се Митар.

Међу врбаским ловцима његово име изговара се с великим уважавањем и поштовањем. И не само међу ловцима. Познат је као велики другар и као човек који је увек спреман да посаветује млађе, да их уводи у тајне лова, да се нашали. Много ловачких успеха и трофеја стекао је Митар Вујовић.

И, као што то обично бива, и овај ловац с великом љубављу прича и о својим псима. Јер, ко нема добро обученог ловачког пса, тај не треба да се бави ловом, узалуд му добра пушка и опрема. Зато је ловачка кућа Вујовића увек одгајала квалитетне псе, што потврђују и бројне награде и признања које су њихови четвороножни љубимци освајали на разним кинолошким такмичењима.