Uzvodne seobe iz Kladova

Kladovo – Nikome kao Kladovljanima Dunav ne nudi toliko izobilja, ali oni kao da to ne primećuju. Srpsko dunavsko more, sa dve velike đerdapske akumulacije, između dve đerdapske elektrane, nudi se turistima, ratarima, ribarima i brodograditeljima, a Kladovo ipak stagnira u razvoju. Neumoljiva zvanična statistika upozorava da se broj žitelja u Kladovu i 22 seoska naselja u ovoj komuni između dva poslednja popisa smanjio za 3.000, za koliko se povećao i broj onih koji su se priključili armiji od 8.500 ovdašnjih gastarbajtera. Uzvodne seobe, prema Evropi, nastavljaju se, jer privreda i u kladovskoj opštini stagnira.

U ovoj komuni, sa 30.000 žitelja, u društvenom sektoru jedva je još 2.000 zaposlenih, ili tri puta manje nego pre 10 godina. Malo šta je još ostalo od perspektivnog brodogradilišta "Kladovo" ili nekada moćnog Poljoprivredno-trgovinskog kombinata "Ključ", a gotovo potpuno je iščezlo desetak drugih manjih preduzeća. Ima još nade za "Đerdapturist", ali potpuno se ugasio Ribarski kombinat "Đerdap". O projektu navodnjavanja nizije pored Dunava samo se priča, kao i pre tri decenije, a komunalce i urbaniste Kladova optužuju što je šetalište pored Dunava, zajedno sa plažom, zapušteno.

Odbija neuređena obala

Kao da je ova "vodena dunavska ulica" jednosmerna. Malo je gastarbajtera koji se vraćaju, malo je kapitala koji stiže u obnovu ovdašnje posustale privrede, malo je luksuznih i ostalih brodova koji se zaustavljaju na obali. Kao da ih i sami Kladovljani svojim nemarom odbijaju. Baš ovog, izuzetno sušnog leta to je posebno vidljivo. Posetiocima pada u oči beznadežno spržena trava pored šetališta, kao i žabokrečina između pristanišne marine i starog turskog grada "Fetislama".

Plaža bi bila idealna da ima tuševe i da prostor iznad plaže i šetališta ne ruže šikara i "zalutale" kućerine iz čijih dvorišta kukuriču petlovi. Upućeni kažu da je to upravo zbog toga što urbanisti i komunalci ne rade svoj posao, ili što zatvaraju oči pred divljom gradnjom. Gradi se i na eksproprisanom prostoru koji je Hidroelektrana "Đerdap", još pre više od dve decenije, platila bivšim vlasnicima i rezervisala ga za plansku gradnju. Opet će, kažu, neko morati da plaća već plaćeno i da iseljava useljene.

Nagađa se i o ispravnosti vode za piće sa jedine javne česme pored šetališta dugačkog oko dva kilometra. Stalni žitelji Kladova upozoravaju došljake, pretežno kupače na plaži, da voda nije za piće. Govore i kako je na česmi postojalo i zvanično upozorenje da je voda neispravna, ali neko je to upozorenje sklonio. Ne zna se ni kakvom ni kolikom riziku se izlažu ožedneli na letnjoj jari, koji o svemu pojma nemaju.

Predsednik opštine obećava

Stigle su sve ove primedbe i do predsednika opštine Kladovo Siniše Popovića. I njemu samom bilo je neprijatno što je sve to nedavno mogao da čuje u vreme velike petodnevne fešte u Kladovu. Istovremeno, na Desetom saboru dijaspore i Trećem etnofestivalu istočne Srbije okupilo se više hiljada učesnika – kladovskih gastarbajtera i folklorista iz Srbije, Rumunije i Bugarske. Mnogi su okretali glavu od neprijatnih prizora. Neko će, veli nam predsednik opštine, ipak morati da odgovara što obala deluje sumorno, bez ijedne zelene travke, i pored toga što su, uz samo šetalište, pored zgrade Arheološkog muzeja "Đerdap" ugrađeni hidranti. Trebalo ih je samo uključiti. Ali, ko je to trebalo da učini? Možda zaposleni u muzeju, možda gradski komunalci, možda oni iz "Đerdap-usluga"...

Znači, to je to. Previše ovlašćenih a niko odgovoran. Predsednik opštine Popović, hirurg po struci, pravda se da ima previše posla u ovdašnjem zdravstvenom centru. Poveo nas je da se i lično uverimo kako je svaka soba u bolnici besprekorno čista, kako svaka ima klima-uređaj, kako je razvod kiseonika centralizovan, a u Onkološki institut stigla je najsavremenija oprema. Ali, moraće gradonačelnik da se pozabavi i urbanistima i komunalcima. Očito je da su oni previše spori. Biće oštrih reči i u opštinskoj upravi. Šta je sa zahtevom upućenim vladi da se Kladovu vrati ukinuta đerdapska renta (od EPS-a) koja trajno sleduje po osnovu proizvodnje struje na ovom području. A to je stalni prihod od 150 do 170 miliona dinara godišnje.

Kladovo ima idealne uslove da prizove Evropu sebi i promeni smer seobama. Moraće to da učini, što pre.