Узводне сеобе из Кладова

Кладово – Никоме као Кладовљанима Дунав не нуди толико изобиља, али они као да то не примећују. Српско дунавско море, са две велике ђердапске акумулације, између две ђердапске електране, нуди се туристима, ратарима, рибарима и бродоградитељима, а Кладово ипак стагнира у развоју. Неумољива званична статистика упозорава да се број житеља у Кладову и 22 сеоска насеља у овој комуни између два последња пописа смањио за 3.000, за колико се повећао и број оних који су се прикључили армији од 8.500 овдашњих гастарбајтера. Узводне сеобе, према Европи, настављају се, јер привреда и у кладовској општини стагнира.

У овој комуни, са 30.000 житеља, у друштвеном сектору једва је још 2.000 запослених, или три пута мање него пре 10 година. Мало шта је још остало од перспективног бродоградилишта "Кладово" или некада моћног Пољопривредно-трговинског комбината "Кључ", а готово потпуно је ишчезло десетак других мањих предузећа. Има још наде за "Ђердаптурист", али потпуно се угасио Рибарски комбинат "Ђердап". О пројекту наводњавања низије поред Дунава само се прича, као и пре три деценије, а комуналце и урбанисте Кладова оптужују што је шеталиште поред Дунава, заједно са плажом, запуштено.

Одбија неуређена обала

Као да је ова "водена дунавска улица" једносмерна. Мало је гастарбајтера који се враћају, мало је капитала који стиже у обнову овдашње посустале привреде, мало је луксузних и осталих бродова који се заустављају на обали. Као да их и сами Кладовљани својим немаром одбијају. Баш овог, изузетно сушног лета то је посебно видљиво. Посетиоцима пада у очи безнадежно спржена трава поред шеталишта, као и жабокречина између пристанишне марине и старог турског града "Фетислама".

Плажа би била идеална да има тушеве и да простор изнад плаже и шеталишта не руже шикара и "залутале" кућерине из чијих дворишта кукуричу петлови. Упућени кажу да је то управо због тога што урбанисти и комуналци не раде свој посао, или што затварају очи пред дивљом градњом. Гради се и на експроприсаном простору који је Хидроелектрана "Ђердап", још пре више од две деценије, платила бившим власницима и резервисала га за планску градњу. Опет ће, кажу, неко морати да плаћа већ плаћено и да исељава усељене.

Нагађа се и о исправности воде за пиће са једине јавне чесме поред шеталишта дугачког око два километра. Стални житељи Кладова упозоравају дошљаке, претежно купаче на плажи, да вода није за пиће. Говоре и како је на чесми постојало и званично упозорење да је вода неисправна, али неко је то упозорење склонио. Не зна се ни каквом ни коликом ризику се излажу ожеднели на летњој јари, који о свему појма немају.

Председник општине обећава

Стигле су све ове примедбе и до председника општине Кладово Синише Поповића. И њему самом било је непријатно што је све то недавно могао да чује у време велике петодневне феште у Кладову. Истовремено, на Десетом сабору дијаспоре и Трећем етнофестивалу источне Србије окупило се више хиљада учесника – кладовских гастарбајтера и фолклориста из Србије, Румуније и Бугарске. Многи су окретали главу од непријатних призора. Неко ће, вели нам председник општине, ипак морати да одговара што обала делује суморно, без иједне зелене травке, и поред тога што су, уз само шеталиште, поред зграде Археолошког музеја "Ђердап" уграђени хидранти. Требало их је само укључити. Али, ко је то требало да учини? Можда запослени у музеју, можда градски комуналци, можда они из "Ђердап-услуга"...

Значи, то је то. Превише овлашћених а нико одговоран. Председник општине Поповић, хирург по струци, правда се да има превише посла у овдашњем здравственом центру. Повео нас је да се и лично уверимо како је свака соба у болници беспрекорно чиста, како свака има клима-уређај, како је развод кисеоника централизован, а у Онколошки институт стигла је најсавременија опрема. Али, мораће градоначелник да се позабави и урбанистима и комуналцима. Очито је да су они превише спори. Биће оштрих речи и у општинској управи. Шта је са захтевом упућеним влади да се Кладову врати укинута ђердапска рента (од ЕПС-а) која трајно следује по основу производње струје на овом подручју. А то је стални приход од 150 до 170 милиона динара годишње.

Кладово има идеалне услове да призове Европу себи и промени смер сеобама. Мораће то да учини, што пре.