Laki keš – težak dug

Ako ne dobijem kredit od 5.000 evra, mrtav sam čovek, požalio nam se Beograđanin, koji već otplaćuje manje pozajmice u dve banke – za kompjuter sinu i kupovinu dotrajalih kućnih aparata. Sada se sin upisao na fakultet pa valja platiti školarinu, a majstori za popravku stana već mesecima iščekuju dug od 2.000 evra – na ruke. Plata ovog "kreditnog ovisnika" sa fakultetskim obrazovanjem je tolika da je morao da se zaduži ovog puta na osam godina, pa šta bude.
Ovakvim gotovinskim kreditom već je zadužen svaki treći građanin u Srbiji. U NBS smatraju da takve pozajmice potpiruju domaću potrošnju i inflaciju. Zbog toga je guverner bankarima, na sastanku održanom minule sedmice, poručio da malo "ukoče" sa odobravanjem gotovinskih kredita, jer tempo rasta tih kredita preti dubljim socijalnim potresima i pravoj dužničkoj krizi.

"Uvešćemo neke nepopularne mere. Bolje je da se malo štrecnemo sada, nego da to učinimo kada bude kasno", izjavio je Jelašić.

O tome šta je razgovarano iza zatvorenih rata ne želi da govori ni guverner, niti bankari. Kako nezvanično saznajemo, bankarima je dato nekoliko dana da razmisle i ponude predloge neke vrste samokontrole. Ukoliko banke ne budu poslušale sugestije, NBS će, najavio je guverner, do kraja avgusta usvojiti nove mere za smanjenje gotovinskih kredita. Jelašić je istakao da NBS za sada ne razmatra povećanje obavezne rezerve banaka, dok promena visine referentne kamatne stope, koja trenutno iznosi 9,5 odsto, zavisi od kretanja inflacije.

Guverner ne očekuje "ni u kom slučaju da će bankari mere podržati". Ukazao je da je Srbija jedinstvena po tome što se gotovinski krediti odobravaju na deset, pa čak i 12 godina. To utiče na nivo potrošnje, pa i na legalne tokove novca, jer se njima, dodao je, kupuje i roba na buvljacima, mimo bankarskih tokova. Banke odobravaju takve dugoročne pozajmice, kako je rekao, po sistemu – evo ti kredit da mi ga nikada ne vratiš, ali kamatu moraš da mi platiš.

U svetu gotovinski krediti služe samo za kratkoročno premošćavanje finansijskih problema. Građani ne bi trebalo da se zadužuju ovim kreditima na rok duži od pet godina, jer se njihova kreditna sposobnost opterećuje visokim kamatama, ističe i Čedo Petrović, predsednik Izvršnog odbora Privredne banke Beograd. Kasnije neće moći da se ponovo zaduže, makar i po povoljnijim uslovima.

Uz napomenu da je zaduženost građana u odnosu na bruto društveni proizvod u Srbiji i dalje ispod proseka u regionu, Dejan Tešić, član Izvršnog odbora banke Inteza, kaže da je, s druge strane, trend rasta plasmana značajno ekspanzivniji nego što je to bilo u zemljama u regionu i da preti da izmakne kontroli. Posebno rizična kategorija jesu gotovinski krediti na duže rokove. Da je odobravanje gotovinskih kredita na deset godina predugačak rok upozoravaju i iz Alfa banke i Unikredit banke. Kako vele, ima građana koji uzmu dugoročni gotovinski kredit da renoviraju stan, ali i onih koji odu na egzotično letovanje.

U svakom slučaju, mnogo je bolje da se uzimaju namenski zajmovi jer su jeftiniji. Građani, međutim, insistiraju na keš kreditima, sa dužim rokom otplate kako bi došli do gotovine s kojom mogu da čine šta hoće, po svom nahođenju. Kada moraju da "zakrpe rupe", kao što su mesecima neplaćeni računi, a plata mala da bi se kredit uzeo na kraći rok, onda je, nažalost, uprkos svim upozorenjima, mali izbor.

-----------------------------------------------------------

Malo, a mnogo

Dug po zaposlenom čoveku u Srbiji u junu bio je 4,58 prosečnih plata ili 1.619 evra. Prema iznosu obaveza pojedinca u banci mi nismo mnogo zaduženi, pogotovo u odnosu na komšije u okruženju – u Bugarskoj, Rumuniji, a naročito Hrvatskoj. Krajem juna, dug po stanovniku u Srbiji iznosio je 430, a u Hrvatskoj čak 3.183 evra. Šta je, međutim, problem. Izuzetan rast tih kredita. Za sedam meseci ove godine "ispucana" je celokupna suma odobrena u prošloj godini. Nevolja više su i kamate. U Srbiji su kamatne stope na kratkoročne pozajmice građanima u junu bile 30,39, a u Hrvatskoj svega 6,49 odsto.