Žaliću se ministru

Zašto sam ja u zatvoru?

Svakoga dana iz telefonske slušalice u jednoj kancelariji Ministarstva pravde u Nemanjinoj ulici čuje se ovo pitanje.

Da li ste pogledali moj predmet?, odzvanja i po dvadesetak puta dnevno u ovoj kancelariji Odeljenja za nadzor.

Da li ste rekli sudiji da sam se žalio Vučiću i Nikoliću?

I to se čuje bar jednom dnevno.

Građani zovu i direktno u kabinet ministra. Nekada ga i sačekuju na ulici. Očekuju da sasluša njihovu priču i prouči njihov sudski predmet.

– Građani misle da je Ministarstvo pravde iznad svih sudova. Ne shvataju razliku između izvršne i sudske vlasti. Misle da ministar može da proučava spise predmeta i da naredi sudijama kakve odluke da donesu. Građani u većini slučajeva ne poseduju dovoljno znanja o tome kako funkcioniše pravosuđe. Smatraju da Ministarstvo pravde komanduje pravosuđem i da „jedan poziv menja sve”. Mnogo su razočarani kada shvate da to nije tako – kažu u Ministarstvu pravde.

Predsednik suda je dužan da organizuje posao u sudu. On mora da ima godišnji plan rada i raspoređivanja predmeta, ali i da vodi računa o tome na koliko starih predmeta rade sudije i da donese plan rešavanja takvih predmeta.

Pritužba se ne može uputiti telefonom, već samo pisanim putem. Predsednik suda je dužan da svaku pritužbu razmotri i da utvrdi njenu eventualnu osnovanost. Dakle, pritužba se prvo podnosi predsedniku suda.

Građani su najčešće nezadovoljni konačnim presudama koje nisu donete u njihovu korist. Tada zovu ministarstvo i kažu: „Rekao mi je advokat da se javim vama” ili: „Poslao me je zaštitnik građana kod vas”. To je redovna priča, navode u Ministarstvu pravde i konstatuju da su svesni da je to zloupotreba građana koji se pozivaju na druge institucije.

– Najmanje se javljaju oni kojima zaista možemo da pomognemo. Njih je oko 30 odsto. Ali, 70 odsto su ljudi koji bez ikakvog osnova, najčešće zbog pravnosnažnih presuda kojima nisu zadovoljni, stalno zovu, iznose detalje iz svojih sudskih postupaka i postavljaju zahteve na koje, na žalost, ministarstvo ne može da odgovori, jer izlaze iz njegove nadležnosti. Ako im kažemo da nemamo pravo da obavimo vanredni nadzor u njihovom slučaju, onda se naljute i kritikuju pravosuđe. Posebna upornost je uočena kod građana iz manjih sredina, jer smatraju da je u Beogradu centar gde se rešavaju svi problemi – kaže načelnik Odeljenja za nadzor u pravosudnim organima, koji radi u okviru Sektora za pravosuđe i međunarodnu pravnu pomoć u Ministarstvu pravde.

Ako je nezadovoljan dužinom trajanja postupka, svaki građanin ima pravo da podnese pritužbu predsedniku suda u kome se vodi postupak. Ako predsednik suda ne odgovori na pritužbu u roku od 15 dana, građani se mogu obratiti predsedniku neposredno višeg suda i Odeljenju za nadzor u pravosudnim organima u Ministarstvu pravde.

Ako predsednik suda oceni da je pritužba osnovana – preduzeće mere da se postupak ubrza. Pri tome, on ne može da utiče na to kakva će odluka biti doneta. Predsednik suda dostavlja pismeni odgovor pritužiocu na kućnu adresu, ali obaveštava i Ministarstvo pravde o izvršenom uvidu u predmet po kojem je pritužba podneta.

Ista je procedura i kada je reč o nepostupanju tužilaštva u slučaju podnete krivične prijave.
Ni Odeljenje za nadzor u Ministarstvu pravde nema uticaja na to kakva će biti odluka suda, niti može da interveniše da se ona promeni.

Odeljenje postupa po podnetoj pritužbi do prijema odgovora predsednika suda i to je vid nadzora koji je predviđen zakonom. Takođe, treba znati da ovo odeljenje ne pruža pravnu pomoć građanima, već to rade advokati i službe pravne pomoći u organima lokalne samouprave.

Ministarstvo pravde nije „kapa” nad sudovima i ne može da vrši pritisak na sudije i sudsku vlast, kako to misle građani.

Često se razočaraju i u sudsku i u izvršnu vlast, pa sami tumače zakone i obraćaju se Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Ali i tada zovu Ministarstvo pravde i to sa zahtevom da im pomognu da popune formular za Strazbur.