Opet rakijada, ali drugačija

Pranjani – Kad su, pre 11 godina, započinjali svoj festival „Rakijadu”, žiteljima najvećeg sela između Suvobora, Maljena i Kablara smejao se svet. Sav program je, nekoliko godina, bio u tome ko će više da popije šljivove prepečenice. Bilo je veselo-tužno, neutrenirani su i pre završetka takmičenja zaspali na stolu ili pod njim. Govorilo se: „Čega se pametan stidi, Pranjanci se time ponose”.

Proteklog vikenda, na jedanaestoj „Rakijadi”, bilo je drugačije.

– Moje srce, kao prvog čoveka sela, puno je, jer ne pamtim da smo ikada ugostili ovoliko ljudi sa strane. Jeste, glavna tačka je i dalje takmičenje u ispijanju čašica, ali ovoga puta imamo prodajnu izložbu proizvoda od šljive, ocenjivanje gibanica i svakovrsnih pita, nadvlačenje konopca, a u „sportskom” delu još se ogledalo 60 konja u vuči balvana – razdragano nam govori predsednik mesne zajednice Radovin Veselinović.

Da podsetimo, „Rakijada” je nastala iz prepirke pred seoskom prodavnicom dva pranjanska zaseoka, Bralovića i Lokve. Kako nisu mogli da ubede jedni druge koji zaselak bolje pije, odlučili su da to delom argumentuju. Ove dve ekipe „haraju” od početka, retko se desi da se ubaci neko sa strane, poput Radoša Filipovića iz sela Brezne ili jednog Glamočanina koji se ovde skrasio tokom poslednjeg rata.

– Svi su za nas amateri, ali sve ih volimo i dopuštamo da se sa nama takmiče. Moj rekord od 37 čašica (više od litra prepečenice), koje sam pre sedam-osam godina popio za 90 minuta, još stoji. Uz piće sam mezio slaninu i luk, i sasuo još osam flaša piva da „ohladim tabarku” – ponosno ističe Milutin Bralović.

O Milutinu vredi još pokoju reći. On i brat mu Miloš su najveći proizvođači šljivovice u čitavom kraju, ispeku godišnje i po 250 kazana. O njegovom rekordu je pisala „Politika”, sve je bilo kako je rekao. Tada je vagao 165 kilograma, kaže da sad ima 180.

– U našu ekipu sam uvrstio i sina, momka za ženidbu. Siguran sam da me neće obrukati. Vidite koliko je devojaka došlo na „Rakijadu”, pa nek znaju, kad im u proševinu dođem, kakvog sam im deliju doveo – hvali se Kostatin Stanojević, kapiten ekipe zaseoka Lokva.

Na prvom testu posle prvog litra, prelasku preko pet metara dugačke, uske grede, bilo je povuci-potegni: samo su sva četiri člana i jedne i druge ekipe prošla ispit i stekla pravo da načnu drugu flašu. Ostali su ostali okrnjeni za pokojeg takmičara.

Za to vreme, pušile su se pite i gibanice na takmičarskim stolovima, žiri se pomerao od tepsije do tepsije, rastopljeni kajmak im se slivao niz bradu i prste. Konjušari su vikom i pucnjima bičeva bodrili svoje paripe da što veću kladu dovuku do cilja. Na ledini su najjači i najteži nadvlačili konopac.

U kasno popodne se jedanaesta „Rakijada” primakla kraju, a uzbuđenje dostiglo vrhunac. Ocenjivači su proglašavali pobednike, organizatori uručivali nagrade.

Pobednik u izvlačenju rakije nategom iz bureta postao je već pomenuti kapiten ekipe iz Lokve Kostatin Stanojević. Pošto je, u jednom udahu, izvukao dva i po litra, natega je pukla, a Kostatin trijumfovao. Njegova ekipa je pobednik u ispijanju čašica, a pojedinačno je za rakijskog deliju proglašen Ranko Savić iz Bralovića. Umesto pehara, nagrađeni su punim burićima. Najbolju gibanicu je ispekla Jelena Veselinović iz Pranjana, a najveću pitu su izložile domaćice iz sela Leušići. Najbolju rakiju, po oceni degustatora, imao je Radoš Tolić iz Pranjana. A kad je reč o nadvlačenju konopca, snagatorima iz Takova nije bilo ravnih.

U vuči balvana imale su dve kategorije: konji do 550 i konji teži od 550 kilograma, a u okviru njih – pojedinačno i u paru. U lakoj kategoriji pobedio je konj Murata Jukića iz Sjenice, a u teškoj at Gordana Protića iz Svetke kod Kraljeva. Oba pobednička konjska para, laki i teški, došli su iz Loznice, a njihove gazde su Zoran Kojić i Marinko Đokić. Za sve njih je nagrada bila: diploma, pehar i po 15.000 dinara.

Boško Lomović