Опет ракијада, али другачија

Прањани – Кад су, пре 11 година, започињали свој фестивал „Ракијаду”, житељима највећег села између Сувобора, Маљена и Каблара смејао се свет. Сав програм је, неколико година, био у томе ко ће више да попије шљивове препеченице. Било је весело-тужно, неутренирани су и пре завршетка такмичења заспали на столу или под њим. Говорило се: „Чега се паметан стиди, Прањанци се тиме поносе”.

Протеклог викенда, на једанаестој „Ракијади”, било је другачије.

– Моје срце, као првог човека села, пуно је, јер не памтим да смо икада угостили оволико људи са стране. Јесте, главна тачка је и даље такмичење у испијању чашица, али овога пута имамо продајну изложбу производа од шљиве, оцењивање гибаница и сваковрсних пита, надвлачење конопца, а у „спортском” делу још се огледало 60 коња у вучи балвана – раздрагано нам говори председник месне заједнице Радовин Веселиновић.

Да подсетимо, „Ракијада” је настала из препирке пред сеоском продавницом два прањанска засеока, Браловића и Локве. Како нису могли да убеде једни друге који заселак боље пије, одлучили су да то делом аргументују. Ове две екипе „харају” од почетка, ретко се деси да се убаци неко са стране, попут Радоша Филиповића из села Брезне или једног Гламочанина који се овде скрасио током последњег рата.

– Сви су за нас аматери, али све их волимо и допуштамо да се са нама такмиче. Мој рекорд од 37 чашица (више од литра препеченице), које сам пре седам-осам година попио за 90 минута, још стоји. Уз пиће сам мезио сланину и лук, и сасуо још осам флаша пива да „охладим табарку” – поносно истиче Милутин Браловић.

О Милутину вреди још покоју рећи. Он и брат му Милош су највећи произвођачи шљивовице у читавом крају, испеку годишње и по 250 казана. О његовом рекорду је писала „Политика”, све је било како је рекао. Тада је вагао 165 килограма, каже да сад има 180.

– У нашу екипу сам уврстио и сина, момка за женидбу. Сигуран сам да ме неће обрукати. Видите колико је девојака дошло на „Ракијаду”, па нек знају, кад им у прошевину дођем, каквог сам им делију довео – хвали се Костатин Станојевић, капитен екипе засеока Локва.

На првом тесту после првог литра, преласку преко пет метара дугачке, уске греде, било је повуци-потегни: само су сва четири члана и једне и друге екипе прошла испит и стекла право да начну другу флашу. Остали су остали окрњени за покојег такмичара.

За то време, пушиле су се пите и гибанице на такмичарским столовима, жири се померао од тепсије до тепсије, растопљени кајмак им се сливао низ браду и прсте. Коњушари су виком и пуцњима бичева бодрили своје парипе да што већу кладу довуку до циља. На ледини су најјачи и најтежи надвлачили конопац.

У касно поподне се једанаеста „Ракијада” примакла крају, а узбуђење достигло врхунац. Оцењивачи су проглашавали победнике, организатори уручивали награде.

Победник у извлачењу ракије натегом из бурета постао је већ поменути капитен екипе из Локве Костатин Станојевић. Пошто је, у једном удаху, извукао два и по литра, натега је пукла, а Костатин тријумфовао. Његова екипа је победник у испијању чашица, а појединачно је за ракијског делију проглашен Ранко Савић из Браловића. Уместо пехара, награђени су пуним бурићима. Најбољу гибаницу је испекла Јелена Веселиновић из Прањана, а највећу питу су изложиле домаћице из села Леушићи. Најбољу ракију, по оцени дегустатора, имао је Радош Толић из Прањана. А кад је реч о надвлачењу конопца, снагаторима из Такова није било равних.

У вучи балвана имале су две категорије: коњи до 550 и коњи тежи од 550 килограма, а у оквиру њих – појединачно и у пару. У лакој категорији победио је коњ Мурата Јукића из Сјенице, а у тешкој ат Гордана Протића из Светке код Краљева. Оба победничка коњска пара, лаки и тешки, дошли су из Лознице, а њихове газде су Зоран Којић и Маринко Ђокић. За све њих је награда била: диплома, пехар и по 15.000 динара.

Бошко Ломовић