Otac pronašao sina

Zahvaljujući reportaži o Kirgiziji, objavljenoj pre tri nedelje u „Magazinu”, koju je napisala naša saradnica Gordana Pešaković, profesorka univerziteta sa Floride, Beograđanin Mladen Petrović je posle mnogo godina potrage uspeo je da stupi u kontakt sa svojim sinom, Mladenom juniorom,  i da putem skajpa razgovara sa njim. Iako se komunikacija odvijala preko interneta na velikoj udaljenosti, taj susret bio je dirljiv i prepun emocija, koju je pojačala još jedna velika novost. Mladen je saznao da je postao i deda i mogao je na ekranu da vidi i svoga unuka. 

On već 27 godina nije video ženu Ljudmilu i sina koji žive u  Kirgiziji, državi koja je nastala raspadom Sovjetskog Saveza i graniči se sa Kinom. Za gotovo 40 godina Mladen i Ljudmila su zbog administrativnih problema živeli u nekoliko navrata zajedno, po nekoliko meseci, malo u Sovjetskom Savezu, malo u Srbiji.

Porodica je održavala kontakt koliko je bilo moguće, ali s vremenom oni su bili sve slabiji. Uz administrativne probleme i porodični i drugi nesporazumi prelamali su se i na odnose oca i sina koji su živeli daleko jedan od drugog.

U priči o internet susretu oca i sina svoj deo zasluga ima i scenarista i reditelj Dušan Jelić, autor filma „Ni na nebu ni na zemlji” i nekoliko televizijskih serija, koji jepokušavao u poslednjih godinu dana da snimi film o Mladenu, ali nije mogao da dobije podršku za takav projekat.

– Kome god smo se obraćali, odbijao nas je govoreći nam da prvo moramo da pronađemo Mladenovog sina, kome nije bilo nikakvog traga. Govorili su: nemate sina, nemate priču. I zaista, već smo takoreći izgubili svaku nadu kada smo u vašim novinama pre nekoliko brojeva ugledali putopis baš o Kirgiziji. Od urednice „Magazina” dobili smo mejl gospođe Pešaković, koja je napisala tekst, i obratili smo joj se, a onda se sve zavrtelo takvom brzinom... Za samo dva dana klupko je počelo da se odmotava, neprestano smo dobijali nove i nove vesti, sve lepše od lepših – priča nam Dušan Jelić.

Kontaktirali smo i s autorkom putopisa o Kirgiziji, koja nam je ispričala šta se zapravo dogodilo.

– Čim sam dobila mejl, odmah sam stupila u vezu sa svojom prijateljicom iz Biškeka, glavnog grada Kirgizije, i zamolila je za pomoć. I kako to uvek biva, kada imate prijatelje i kada je posredi misija pomoći drugome čoveku, stvari su počele da se ređaju svemirskom brzinom. Ona je obećala da će potražiti Mladena zvaničnim kanalima, pri čemu je važno i da je njen brat advokat spreman da pomogne. A već narednog dana mi je poslala dve prelepe slike Mladena, koga je njegov otac tražio godinama – kaže Gordana Pešaković.

Kako je njena prijateljica uspela da stigne  sve to uradi za tako kratko vreme?

– Možda je tajna u njenome imenu, Čolpon, koje na kirgiskom jeziku znači zvezda. I baš tako  je ona postala naša zvezda vodilja koja je vratila Mladena sina Mladenu ocu! Čolpon je otišla na jednu od najpopularnijih društvenih mreža u nekadašnjim republikama Sovjetskog Saveza (sa preko 30 miliona registrovanih članova), ukucala Mladenove podatke i pronašla ga – priča Gordana.

Zatim je na ovoj društvenoj mreži u ime Mladenovog tate objavila pismo na ruskom, i sin se javio. Posle njene prijateljice, i Gordana Pešaković jestupila u vezu sa Mladenovim sinom preko interneta.

– On je bistar mladić koji je odmah odgovorio na moje poruke na engleskom jeziku. Odgovorio mi je da ne govori engleski, ali da koristi Gugl prevodilac i da razume sve što sam mu pisala. Ovo je napisao na ruskom, pa mu je Gugl preveo na engleski. Rekla sam mu da sam na skajpu.Odmah se povezao i dao mi svoju lozinku, koju sam prenela ocu. A zatim sam čula i da su se početkom ove nedelje otac i sin čuli i prvi put videli. Oni koji veruju u Boga reći će „Ima Boga” , a oni drugi „Čovek nikada ne sme da prestane da veruje i da traga za rešenjem!” – kaže Gordana Pešaković.

– „Magazin” mi je pomogao više i od nekih institucija. Prijatelji od kojih su neki bili i na položajima ignorisali su moju sudbinu. Ponekad sam morao i da dokazujem da imam sina, da sam se venčao sa Ljudmilom 1975. godine u Beogradu. Često sam nailazio na nezainteresovanost, pa i na nekorektne komentare – kaže Mladen Petrović, koji je Ljudmilu upoznao tokom svog boravka u Moskvi, gde se školovao za tehničkog inženjera. 

Sada sledi nova borba – da se otac i sin sretnu i vide uživo. Iako će do tog susreta morati da protekne neko vreme, Petrović je smiren jer mu se velika želja ispunila. Godine nemira, tuge, traganja sada su se pretvorile u dane velike sreće i olakšanja.  

– Da bih prikazao Mladenovu dramu, imam nameru da napravim dokumentarni serijal tako što bi smo posetili Kirgiziju. Snimaćemo put i susret Mladena sa sinom, ali ćemo kroz seriju ispričati priču o njegovom čudnom životu.Moja ideja je da se svaki problem može rešiti upornošću, a poruka serije je da dobro mora pobediti i da sreća i ljubav pripadaju svima na planeti – kaže Dušan Jelić.  

---------------------------------------------------

Divni ljudi Kirgizije

Gordana Pešaković je profesor ekonomije i međunarodnog poslovanja na fakultetu u Floridi i gostujući profesor na fakultetima u Argentini, Kini, Srbiji, Tajlandu, Tajvanu i Kirgiziji. U aprilu je predavala u Biškeku i po povratku je napisala reportažu o svojim utiscima iz ove zemlje, koju je „Magazin” objavio.

– Od roditelja sam nasledila radoznalost za otkrivanje novoga i strast za putovanjima. Želela sam da svoje utiske, zapažanja i spoznaje podelim sa prijateljima. I tako je nastala moja knjiga „Brodovi jezde ka uspehu”. U knjizi se nalazi prikaz preko dvadeset zemalja sveta, od Tajvana, Kine, Indije, Tajlanda, Singapura, preko evropskih zemalja do Dominikanske Republike, Meksika, Argentine, Brazila i Čilea, sa prikazima političkih, umetničkih, istorijskih prilika u ovim zemljama. „Magazin” mi je objavio u decembru 2013. putopis iz Meksika, a najnoviji članak koji sam napisala za vaš list govori o Kirgistanu –podseća naša sagovornica.

Gordana dodaje da je želela da upozna čitaoce sa manje poznatim činjenicama o ovoj zemlji, divnim krajolicima i ljudima, koji su pomogli i da se Mladenovo traganje za sinom nagradi.