Putinov put na Istok

Odavno već jedno putovanje nekog državnika nije izazvalo toliko pažnje svetske javnosti kao što se to dogodilo sa odlaskom ruskog predsednika Vladimira Putina u Kinu. I to iz najmanje dva ozbiljna razloga.

Prvi se tiče rusko-kineske saradnje u oblasti energetike. Posle dugogodišnjih pregovora Moskva i Peking potpisali su ugovor o prodaji ruskog gasa Kini „težak” oko 400 milijardi dolara.

Drugi razlog mnogo je složeniji i zadire u suštinu današnjih svetskih odnosa.Nakon Putinove posete Kini s pravom može da se postavi pitanje da li je šef Kremlja postavio kamen temeljac u izgradnji rusko-kinske alijanse – svojevrsnog bloka protiv SAD? Ili još jednostavnije rečeno da li su Rusija i Kina zaista u stanju da zajednički krenu u rušenje sadašnjeg jednopolarnog svetskog ustrojstva u kojem postoji samo jedna, neprikosnovena svetska sila: Sjedinjene Američke Države.

Prvi razlog za veliki publicitet koje je dobilo Putinovo putovanje na Istok gotovo da više i nema neke nepoznanice. Prve isporuke ruskog gasa Kini, krenuće 2019. godine. Ruska kompanija „Gasprom” saopštila je da će 2015. godine početi da razvija gasno polje Čajanda u sibirskoj Jakutiji. Iste godine počeće i izgradnja gasovoda „Snaga Sibira” kojim će gas biti dopreman do Kine.

Ukupan obim investicija u infrastrukturu iznosiće više od 70 milijardi dolara. Od toga ruska strana uložiće 55 milijardi dolara a kineska 22 milijarde dolara. Postoji i mogućnost da Kina unapred plati 25 milijardi dolara za buduće isporuke gasa.

Prema procenama stručnjaka Kina je ugovorom pristala na cenu gasa između 350 i 360 dolara za hiljadu kubnih metara gasa. To je nešto niža cena od one koje plaćaju zemlje članice Evrope unije koje su prošle godine prosečno plaćale oko 380 dolara za hiljadu kubnih metara.

Ova razlika, naravno, ne znači da će EU narednih godina moći da računa na jevtiniji gas iz Rusije. Naprotiv, nastala je nova, povoljnija situacija za Moskvu u kojoj sada postoje dva velika kupca: na Zapadu i Istoku.

Zvaničnici EU i SAD pokušali su da sačuvaju apsolutnu mirnoću u reagovanjima na veliki ugovor Rusije i Kine.

„Mi smatramo da će Rusija ostati pouzdan i odgovoran snabdevačp Evropske unije gasom”, izjavila je Sabina Berger, portparol evropskog komesara za energetiku Gintera Etingera.

Američki državni sekretar Džon Keri izjavioje  da „ne veruje da će potpisivanje mega-ugovora Rusije i Kkne o gasu uticati na ukrajinsku krizu”.

„Ugovor na kojem se radilo deset godina nije iznenadni odgovor na ukrajinsku krizu”, smatra Keri.

Neuporedivo zanimljivije pitanje je kako će ubuduće izgledati rusko-kineski odnosi. I još važnije pitanje da li će ovi uspešni ekonomski partneri zajednički reagovati na pritiske SAD kojima su trenutno izloženi i Rusija i Kina.

Neki detalji u traganju za odgovorima na ova strateška pitanja već mogu da se naslute. Vladimir Putin i Si Đinping, lideri dve zemlje zajednički su otvorili pomorske manevre Rusije i Kine u Istočnom kineskom moru.

„Ovo se nije dogodilo slučajno”, kaže Vladimir Jevsejev, direktor Centra za socijalno-političke studije. „To je signal Zapadu, pre svega SAD, da se grade nove vojni odnosi. Signal koji pokazuje da Rusija i Kina jačaju saradnju u ovoj oblasti”.

Mediji sličnim analizama dodaju i detalj da su dve zemlje pažljivo izabrale „poligon” – vode Istočnog kineskog mora mesto su gde SAD i Južna Koreja već tradicionalno održavaju svoje zajedničke pomorske manevre.

Nekako istovremeno, ali sigurno ne i slučajno, Rusija i Kina uložile su veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom se traži da se sukobom u Siriji bavi Međunarodni krivični sud.

Još jasniji bio je Aleksej Puškov, predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume: „Značajan politički faktor za približavanje Rusije i Kine je kurs Obamine administracije, to je put konfrontacije i sa Moskvom i sa Pekingom. Američki predsednik Obama treba da prekine s politikom izolacije Rusije. Ta politika neće dati nikakav rezultat.”

Da će promena u svetskim odnosima na vrhu svakako biti, potvrdio je ruski predsednik Vladimir Putin posle povratka iz Kine.

„Rusija je bila i biće pouzdan međunarodni partner”, izjavio je Putin u Sankt Peterburgu.

„A neuspešan novi start u odnosima Rusije i SAD rezultat je jednostranih poteza”.

Upitan da pojasni ovaj stav Putin je dodao:„ SAD i američki saveznici slede politiku: ko nije s nama taj je protiv nas. Nešto se uradi a onda se sve tome prilogađava, traže saveznici i prave koalicije. A Rusija se ponaša sasvim drugačije, poštuje međunarodno pravo i svačije interese. Upravo zbog toga Rusija je pouzdan partner”, zaključio je Putin.

A kako to izgleda u praksi pokazaće se na primeru Ukrajine. Na dnevnom redu su predsednički izbori i biće veoma zanimljivo pratiti šta će se posle 25. maja događati u samoj zemlji ali još više na relacijama:  Kijev – Moskva, Rusija – EU i Rusija – SAD.