Navalentni Radoš Bajić

Prosto je neprijatno kako gospodin Radoš Bajić preko svojih kolumni u „Politici” vrši pritisak na sadašnje rukovodstvo Televizije ne bi li nekako iščupao pare za nastavak „Ravne Gore”. Ta njegova ideja o ovom poslednjem napisu (23. maj) nije baš vidljiva, ali zato u sebi nosi izvesnu dozu malicioznosti.

Komparirajući dva direktora, jednog koji mu je dao pare i drugog koji je „zavezao kesu”, na štetu ovog drugog, nije pravedno ni korektno.

Evo, zašto.

Onaj prvi upravljao je Televizijom punih 10 godina i imao je mnogo širi manevarski prostor, ovaj drugi nije sastavio ni 10 meseci na čelu Televizije, a uz to stupio je na dužnost u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji za RTS.

Uvaženi gospodin Bajić je morao da vidi da se u međuvremenu promenio način finansiranja Televizije i da nova uprava mora da pripremi novi način verifikacije scenarija za velike projekte.

Nisam baš neki majstor za ocenjivanje scenarija, ali sam punih 35 godina gledao izbliza kako to rade veliki majstori: Mališa Marinković, Muharem Pervić, Ljuba Radičević, Milan Vukos, Baja Ćorković. Oni su me, kao direktora Televizije, učili: ako imaš scenario za tri epizode može reditelj da nekako izvuče pet epizoda, ali nikako ne može deset.

Po mom skromnom sudu, to se upravo dogodilo reditelju Radošu Bajiću, jer mu je scenarista Radoš Bajić ponudio scenario za tri epizode, on ih je razvukao na deset i umesto dramatike dobio prazan hod. Veliki novinar, direktor RTS-a Tijanić je pogrešio što to nije odložio dok se ne doradi scenario.

Zato ne treba da se ljuti na Nikolu Mirkova što je zavezao i onako polupraznu kesu i premišlja li se, premišlja.

A što se tiče primedbi, da je „Tijanićevo vreme” prošlo kad se niko iz RTS-a na saopštenje Napredne stranke nije oglasio, tu se sa Bajićem slažem, ali za mene je još upadljiviji dokaz bio da je „Tijanićevo vreme” prošlo kad se odmah nakon njegovog tragičnog odlaska na RTS vratio Novak Đoković.

Nekadašnji direktor Televizije