Zemlja na udaru pomahnitalog Sunca

Verujem da je i puka vlast trave tvorevina zvezda.
                                                                        Volt Vitman

Da li je Sunce ponovo pomahnitalo? Hoće li ugroziti živi svet na Zemlji u sledećih nekoliko godina? Šta će se dogoditi sa električnim mrežama, telekomunikacionim vezama, veštačkim satelitima?

Naša zvezda je uznemirena više nego što se pretpostavljalo. Naučnici su i zadivljeni i začuđeni skorašnjim snimcima uzburkane površine, načinjenim iks-zracima s japanske letelice koji će uveliko produbiti razumevanje zagonetnih zbivanja na našoj zvezdi.

Sva dosadašnja saznanja nastala osmatranjem u iks-području spektra odjednom su i zastarela i prevaziđena. Neočekivani uvidi su iznenada iskrsli pred očima naučnika nagovešćujući odgonetanje mnogih tajni. Kao što je svemirski teleskop "Habl" omogućio zavirivanje u daleku prošlost kosmosa.

Kada je u septembru poslat u izviđanje, "Izlazak sunca" (Hinoda) dobio je zadatak da prouči magnetna kolebanja i izlive ogromnih količina energije u spoljašnje Sunčeve slojeve. Zračenje iz previranja džinovskih razmera stizalo je u talasima do Zemlje, povremeno izazivajući povremene ometanje veštačkih satelita, električnih prenosnih mreža i telekomunikacionih veza. I svakakve tegobe kod ljudi, osobito starijih i bolešljivih.

Kruži u "zoni sumraka"

U prtljagu je poneo tri dalekozora – optički, ultraljubičasti i sa iks-zracima (tri vrste posmatranja različitih slojeva) – stalno kružeći oko planete u "zoni sumraka", na razmeđi noći i dana. Astronomima je slao slike Sunčevih rubova na kojima su očekivani prizori mirnih područja, zvanih hromosfera. Na veliko iznenađenje, uočeni su brojni orijaški plamteći jezici.

"Protezali su se 8.000 kilometara u dužinu i, otprilike, dvostruko više u visinu", objašnjava Alan Tajtl iz Lokid-Martinovog centra za napredne tehnologije u Kaliforniji. "Da ste mogli da ih posmatrate, zapazili biste da su se premeštali veoma brzo, kao da ste od Vašingtona do San Francuska putovali samo četiri minuta!"

Astronome je više začudilo što su se izobilni magnetni izlivi nanovo obrušavali dole, posle iznenadnog uzdizanja i slabljenja. Pređašnja razmišljanja ukazivala su da je to maltene nemoguće, zato što se zračenje prelivalo u kosmos. Prateći podatke merenja svakog dana, stručnjaci su na usnama imali jedno pitanje: Kakav je to pakao bio?

Odgovor se, za sada, još ne nazire, iako narasta nada da će mnoge nedoumice doživeti razjašnjenje. Jedna od najgolicavijih jeste da su najudaljeniji i najproređeniji delovi Sunčeve atmosfere kudikamo vreliji od slojeva ispod, bližih jezgru u kojem spajanjem lakših u teže atome (fuzija) izgara neobuzdana energija.

"Severno svetlo" u Meksiku

Nagađa se da zapetljano magnetno polje negde u koroni istovaruje višak vreline. I ranije se znalo da među krajevima različitog naelektrisanja struje uzavreli kovitlaci, što se na najnovijim snimcima veoma jasno razaznaje.

Možda se najgorljivije iščekuje odgonetanje ustrojstva dotičnog magnetnog polja, na osnovu čega će se izricati predviđanja budućih sunčanih bura. Zašto je to od presudne važnosti?

Zato što će moći da se najavi svojevrsna kosmička vremenska prognoza koja se tiče svakojakih skalamerija oko Zemlje i na samom tlu.

U istraživačkom poduhvatu, pod imenom "Solar-B", učestvuju Japan, SAD i Evropa.

Gotovo istovremeno je obelodanjeno da u idućih pet godina nailazi drugo po snazi isijavanje Sunca (maksimum). Pege na zvezdinom licu su 30 do 50 odsto krupnije nego sve do sada, izuzev istorijske 1958. godine, kada su žitelji Meksika, zemlje bliže ekvatoru, gledali na nebu "severno svetlo" (aurora borealis), prirodnu pojavu uobičajenu na severnom i južnom polu.