Zloupotrebe strahova političara

Po­je­di­ni na­čel­ni­ci po­li­ci­je go­di­na­ma ču­va­ju funk­ci­je ta­ko što dr­žav­ne funk­ci­o­ne­re, od či­je do­bre vo­lje za­vi­se nji­ho­ve po­zi­ci­je, „hra­ne” in­for­ma­ci­ja­ma o to­me ka­ko im je ži­vot ugro­žen. Ka­ko je naš list pi­sao u ju­če­ra­šnjem is­tra­ži­va­nju („Tu­ča na spla­vu uma­lo sru­ši­la Vu­či­će­vu vla­du”), me­tod je bio da se pro­na­đe ne­ko iz kri­mi­no­ge­nih struk­tu­ra ko bi dao in­for­ma­ci­ju da se „spre­ma aten­tat” na vi­so­kog funk­ci­o­ne­ra. On­da bi po­li­caj­ci do­šli kod tog funk­ci­o­ne­ra i obe­ća­li mu za­šti­tu, sti­ču­ći ta­ko nje­go­vu za­hval­nost i po­ve­re­nje. 

Od 2003. go­di­ne dr­žav­ni or­ga­ni sva­ku in­for­ma­ci­ju o even­tu­al­nom aten­ta­tu uzi­ma­ju ve­o­ma ozbilj­no, jer pret­nje ko­je su na kra­ju do­ve­le do aten­ta­ta na pre­mi­je­ra Zo­ra­na Đin­đi­ća u po­čet­ku ni­su ta­ko tre­ti­ra­ne. Do­cent dok­tor Mi­lan Mi­lić, psi­ho­log, ka­že da ni­je ne­u­o­bi­ča­je­no da lju­di na vi­so­kim funk­ci­ja­ma „pri­vla­če agre­si­ju” ve­li­kog bro­ja lju­di. 

Uvek ima ne­za­do­volj­ni­ka, ko­ji su uve­re­ni da je dr­ža­va pre­ma nji­ma ne­pra­ved­na. 

– Ta­kva ne­ga­tiv­na ener­gi­ja vra­ća se oni­ma ko­ji pred­sta­vlja­ju dr­ža­vu. To ide u opis rad­nog me­sta sva­kog funk­ci­o­ne­ra, po­li­ti­čar mo­ra da bu­de na­vik­nut na iz­li­ve mr­žnje, da je sve­stan da do­no­si od­lu­ke ko­je se mno­gi­ma ne­će do­pa­sti – ob­ja­šnja­va Mi­lić. 

On do­da­je da sva­ko ko je na vla­sti mo­ra da zna da pret­nja stal­no vi­si u va­zdu­hu. 

– Sre­ćom, vr­lo je ret­ko to fak­tič­ka pret­nja. Taj psi­ho­lo­ški do­ži­vljaj da ste ne­ko­me me­ta ne mo­že da re­zul­ti­ra mi­rom. Stal­no ste na­pe­ti, mo­ra­te oslu­ški­va­ti šta se pri­ča – ka­že Mi­lić.

U ta­kvoj si­tu­a­ci­ji, dr­žav­ni funk­ci­o­ner ži­vi u stal­nom ose­ća­nju ne­mi­ra, stal­no oslu­šku­je šta se zbi­va svu­da u nje­go­vom sek­to­ru, i obra­ća ve­li­ku pa­žnju na gla­si­ne. Me­đu­tim, do­da­je on, za po­li­ti­ča­ra po­seb­nu te­ži­nu ima ka­da mu pret­nju sa­op­šti slu­žba ko­ja se ba­vi spre­ča­va­njem tih na­pa­da. 

– Ni­je neo­bič­no da se u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji funk­ci­o­ne­ri­ma obez­be­di si­gur­nost, a da za­štit­ni­ci do­bi­ju ne­ke be­ne­fi­te – ka­že Mi­lić, do­da­ju­ći da „lju­di ko­ji ni­su na tim po­zi­ci­ja­ma ne mo­gu do kra­ja da raz­u­me­ju sve što pra­ti ži­vot jed­nog zva­nič­ni­ka”. 

U po­sled­njih je­da­na­est go­di­na u jav­no­sti su se po­ja­vlji­va­le raz­ne pri­če o pri­pre­ma­ma aten­ta­ta na vi­so­ke dr­žav­ne funk­ci­o­ne­re. Biv­ši pred­sed­nik Bo­ris Ta­dić, biv­ši pre­mi­jer Ivi­ca Da­čić, biv­ši mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Dra­gan Jo­čić, te biv­ša mi­ni­star­ka prav­de Sne­ža­na Ma­lo­vić, biv­ši dr­žav­ni se­kre­tar Slo­bo­dan Ho­men i mno­gi dru­gi, če­sto su po­mi­nja­ni u jav­no­sti kao me­te ra­znih aten­ta­to­ra. Sa­mo pre­mi­je­ru Alek­san­dru Vu­či­ću u po­sled­njih ne­ko­li­ko me­se­ci u če­ti­ri na­vra­ta sig­na­li­zi­ran je po­ku­šaj aten­ta­ta. Te in­for­ma­ci­je su iz MUP-a pro­sle­đi­va­ne Voj­no­be­zbed­no­snoj agen­ci­ji (VBA) ko­ja uče­stvu­je u za­šti­ti pre­mi­je­ra. 

Ipak, ni­ko u Sr­bi­ji ni­kad ni­je pro­ce­su­i­ran za pri­pre­ma­nje ubi­stva vi­so­kog dr­žav­nog funk­ci­o­ne­ra. Ni­jed­nu pri­ja­vu po­li­ci­ja ni­je pod­ne­la, ni­jed­na op­tu­žni­ca ni­je po­dig­nu­ta, a o sud­skim pre­su­da­ma da ne go­vo­ri­mo. Sve na­vod­ne pret­nje su za­vr­ša­va­le u pa­pi­ri­ma, slu­žbe­nim be­le­ška­ma i ope­ra­tiv­nim in­for­ma­ci­ja­ma. 

Ute­šno je što je sva­ka in­for­ma­ci­ja de­talj­no pro­ve­re­na. Ta­ko se is­po­sta­vi­lo da su mno­ge od njih bi­le la­žne i to je bio znak da po­sto­je po­je­din­ci ko­ji če­sto zna­ju da zlo­u­po­tre­be re­a­lan strah od opa­sno­sti. Sa­go­vor­ni­ci „Po­li­ti­ke” nas uve­ra­va­ju da će i u bu­du­ćem pe­ri­o­du sva­ka in­for­ma­ci­ja bi­ti de­talj­no is­pi­ta­na i pro­ve­re­na.