Злоупотребе страхова политичара

По­је­ди­ни на­чел­ни­ци по­ли­ци­је го­ди­на­ма чу­ва­ју функ­ци­је та­ко што др­жав­не функ­ци­о­не­ре, од чи­је до­бре во­ље за­ви­се њи­хо­ве по­зи­ци­је, „хра­не” ин­фор­ма­ци­ја­ма о то­ме ка­ко им је жи­вот угро­жен. Ка­ко је наш лист пи­сао у ју­че­ра­шњем ис­тра­жи­ва­њу („Ту­ча на спла­ву ума­ло сру­ши­ла Ву­чи­ће­ву вла­ду”), ме­тод је био да се про­на­ђе не­ко из кри­ми­но­ге­них струк­ту­ра ко би дао ин­фор­ма­ци­ју да се „спре­ма атен­тат” на ви­со­ког функ­ци­о­не­ра. Он­да би по­ли­цај­ци до­шли код тог функ­ци­о­не­ра и обе­ћа­ли му за­шти­ту, сти­чу­ћи та­ко ње­го­ву за­хвал­ност и по­ве­ре­ње. 

Од 2003. го­ди­не др­жав­ни ор­га­ни сва­ку ин­фор­ма­ци­ју о евен­ту­ал­ном атен­та­ту узи­ма­ју ве­о­ма озбиљ­но, јер прет­ње ко­је су на кра­ју до­ве­ле до атен­та­та на пре­ми­је­ра Зо­ра­на Ђин­ђи­ћа у по­чет­ку ни­су та­ко тре­ти­ра­не. До­цент док­тор Ми­лан Ми­лић, пси­хо­лог, ка­же да ни­је не­у­о­би­ча­је­но да љу­ди на ви­со­ким функ­ци­ја­ма „при­вла­че агре­си­ју” ве­ли­ког бро­ја љу­ди. 

Увек има не­за­до­вољ­ни­ка, ко­ји су уве­ре­ни да је др­жа­ва пре­ма њи­ма не­пра­вед­на. 

– Та­ква не­га­тив­на енер­ги­ја вра­ћа се они­ма ко­ји пред­ста­вља­ју др­жа­ву. То иде у опис рад­ног ме­ста сва­ког функ­ци­о­не­ра, по­ли­ти­чар мо­ра да бу­де на­вик­нут на из­ли­ве мр­жње, да је све­стан да до­но­си од­лу­ке ко­је се мно­ги­ма не­ће до­па­сти – об­ја­шња­ва Ми­лић. 

Он до­да­је да сва­ко ко је на вла­сти мо­ра да зна да прет­ња стал­но ви­си у ва­зду­ху. 

– Сре­ћом, вр­ло је рет­ко то фак­тич­ка прет­ња. Тај пси­хо­ло­шки до­жи­вљај да сте не­ко­ме ме­та не мо­же да ре­зул­ти­ра ми­ром. Стал­но сте на­пе­ти, мо­ра­те ослу­шки­ва­ти шта се при­ча – ка­же Ми­лић.

У та­квој си­ту­а­ци­ји, др­жав­ни функ­ци­о­нер жи­ви у стал­ном осе­ћа­њу не­ми­ра, стал­но ослу­шку­је шта се зби­ва сву­да у ње­го­вом сек­то­ру, и обра­ћа ве­ли­ку па­жњу на гла­си­не. Ме­ђу­тим, до­да­је он, за по­ли­ти­ча­ра по­себ­ну те­жи­ну има ка­да му прет­њу са­оп­шти слу­жба ко­ја се ба­ви спре­ча­ва­њем тих на­па­да. 

– Ни­је нео­бич­но да се у та­квој си­ту­а­ци­ји функ­ци­о­не­ри­ма обез­бе­ди си­гур­ност, а да за­штит­ни­ци до­би­ју не­ке бе­не­фи­те – ка­же Ми­лић, до­да­ју­ћи да „љу­ди ко­ји ни­су на тим по­зи­ци­ја­ма не мо­гу до кра­ја да раз­у­ме­ју све што пра­ти жи­вот јед­ног зва­нич­ни­ка”. 

У по­след­њих је­да­на­ест го­ди­на у јав­но­сти су се по­ја­вљи­ва­ле раз­не при­че о при­пре­ма­ма атен­та­та на ви­со­ке др­жав­не функ­ци­о­не­ре. Бив­ши пред­сед­ник Бо­рис Та­дић, бив­ши пре­ми­јер Иви­ца Да­чић, бив­ши ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва Дра­ган Јо­чић, те бив­ша ми­ни­стар­ка прав­де Сне­жа­на Ма­ло­вић, бив­ши др­жав­ни се­кре­тар Сло­бо­дан Хо­мен и мно­ги дру­ги, че­сто су по­ми­ња­ни у јав­но­сти као ме­те ра­зних атен­та­то­ра. Са­мо пре­ми­је­ру Алек­сан­дру Ву­чи­ћу у по­след­њих не­ко­ли­ко ме­се­ци у че­ти­ри на­вра­та сиг­на­ли­зи­ран је по­ку­шај атен­та­та. Те ин­фор­ма­ци­је су из МУП-а про­сле­ђи­ва­не Вој­но­бе­збед­но­сној аген­ци­ји (ВБА) ко­ја уче­ству­је у за­шти­ти пре­ми­је­ра. 

Ипак, ни­ко у Ср­би­ји ни­кад ни­је про­це­су­и­ран за при­пре­ма­ње уби­ства ви­со­ког др­жав­ног функ­ци­о­не­ра. Ни­јед­ну при­ја­ву по­ли­ци­ја ни­је под­не­ла, ни­јед­на оп­ту­жни­ца ни­је по­диг­ну­та, а о суд­ским пре­су­да­ма да не го­во­ри­мо. Све на­вод­не прет­ње су за­вр­ша­ва­ле у па­пи­ри­ма, слу­жбе­ним бе­ле­шка­ма и опе­ра­тив­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма. 

Уте­шно је што је сва­ка ин­фор­ма­ци­ја де­таљ­но про­ве­ре­на. Та­ко се ис­по­ста­ви­ло да су мно­ге од њих би­ле ла­жне и то је био знак да по­сто­је по­је­дин­ци ко­ји че­сто зна­ју да зло­у­по­тре­бе ре­а­лан страх од опа­сно­сти. Са­го­вор­ни­ци „По­ли­ти­ке” нас уве­ра­ва­ју да ће и у бу­ду­ћем пе­ри­о­ду сва­ка ин­фор­ма­ци­ја би­ти де­таљ­но ис­пи­та­на и про­ве­ре­на.