Zaboravio si Milutina, Panto

Kad sam u „Politici“ pročitao pismo gospodina Milojka Pantića pod nazivom „Prestani, bre, Ristiću”, odmah sam se spremio da otpišem. Hteo sam da ispričam kako smo zajedno ušli u Televiziju na ista vrata, isti dan, pred istom ispitnom komisijom, on zato što je bio lep i zgodan i ličio na Bena Kvika, a ja zato što sam napisao dobar pismeni rad.

Hteo sam da opišem i moj i njegov dugogodišnji partijski staž, pa skoro smo trideset godina živeli u istoj partijskoj organizaciji.S tom razlikom što sam ja dvaput kažnjavan, a on nijednom.

Međutim, kad sam pročitao poslednju rečenicu u kojoj je gospodin Pantić za meru svoje lične veličine i dostignuća uzeo Nikolu Teslu i Mihajla Pupina, odustao sam od pisanja.

Hteo bih samo na kraju da mu skrenem pažnju da je zaboravio Milutina Milankovića, pa zar, dragi čitaoci „Politike”, on nije zaslužio da sa Pantićem, Teslom i Pupinom uđe u velikane moderne srpske istorije.