Заборавио си Милутина, Панто

Кад сам у „Политици“ прочитао писмо господина Милојка Пантића под називом „Престани, бре, Ристићу”, одмах сам се спремио да отпишем. Хтео сам да испричам како смо заједно ушли у Телевизију на иста врата, исти дан, пред истом испитном комисијом, он зато што је био леп и згодан и личио на Бена Квика, а ја зато што сам написао добар писмени рад.

Хтео сам да опишем и мој и његов дугогодишњи партијски стаж, па скоро смо тридесет година живели у истој партијској организацији.С том разликом што сам ја двапут кажњаван, а он ниједном.

Међутим, кад сам прочитао последњу реченицу у којој је господин Пантић за меру своје личне величине и достигнућа узео Николу Теслу и Михајла Пупина, одустао сам од писања.

Хтео бих само на крају да му скренем пажњу да је заборавио Милутина Миланковића, па зар, драги читаоци „Политике”, он није заслужио да са Пантићем, Теслом и Пупином уђе у великане модерне српске историје.