Amerikanci ispunili želje Bin Ladena

Kada je 2009. Barak Obama stupio na dužnost predsednika SAD mnogi širom sveta su pomislili da će, posle osam godina militarističke spoljne politike Džordža Buša mlađeg, Amerika napokon prestati da bude „svetski policajac”. Ali, ni najveći pobornici Obame ne mogu a da ne priznaju da se njegove vojne akcije ne razlikuje previše od Bušovih, samo što on u rat protiv terorista i neposlušnih režima ne šalje vojnike već bespilotne letelice bombardere.

To se moglo jasno shvatiti pre dve i po nedelje kada je Obama u govoru svršenim pitomcima vojne akademije „Vest point” istakao da će SAD nastaviti sa ratom protiv terorizma ali dronovima, uz nastojanje da izbegnu civilne žrtve. Međutim, sve što se minule nedelje dešavalo u Libiji, Pakistanu i Iraku dokazuje samo da sve što su SAD učinile od 11. septembra 2001. do danas zapravo samo bilo kontraproduktivno američkim ciljevima. Američki rat protiv terorizma i rušenja neposlušnih režima u muslimanskim zemljama samo su doprineli da se ostvari želja Osame bin Ladena koju on sa Al Kaidom nikad nije uspeo da ostvari – da SAD i njene saveznike uvuče u beskrajnu borbu sa militantnim islamom.

OSTVARIVANjE GADAFIJEVOG PROROČANSTVA: Kada je minulog ponedeljka Vrhovni sud Libije poništio izbor Ahmeda Muajtika za petog po redu premijera od svrgavanja Muamera el Gadafija, to je izazvalo neskriveno zadovoljstvo islamističkih pobunjenika u Bengaziju, koji nastoje da naftna polja i luke na istoku Libije zadrže u svojim rukama. Zvanični Tripoli bori se za vlast sa nekoliko radikalnih islamističkih organizacija, dok je istovremeno penzonisani libijski general Halifa Haftar pokrenuo operaciju oslobađanja Libije od džihadista.

Dok Libija sve dublje tone u bezvlašće i sukobe, SAD, Francuska i Britanija ćute o tome da je njihova vojna intervencija dovela do sadašnje situacije. Ćute i čekaju da vide da li će možda general Haftar uspeti da ostvari značajnije pobede i postane neki novi Gadafi, sposoban da vojnom diktaturom drži pod kontrolom islamističke grupe i plemena u Libiji. Dok je zemlja u rasulu nameće se zaključak da se ostvarilo zlokobno Gadafijevo proročanstvo iz 2011. kada je rekao da će Libija postati Avganistan na Mediteranu i Zapadu najbliži kalifat.

METASTAZIRANI TERORIZAM: Kao što su potcenjivane Gadafijeve prognoze, tako su zapadne sile i Islamabad potcenili snagu pakistanskih talibana, koji su terorističkim akcijama minule nedelje pokazali da nisu tačne procene da su ih unutrašnje podele oslabile. Napadom na aerodrom u Karačiju pokazali su da su dobro organizovani i da šire listu meta. Ni višegodišnje borbe američkih vojnika u Avganistanu, ni napadi dronovima u Pakistanu, nisu uspeli da suzbiju talibanski pokret već su njihove terorističke akcije samo uvećane. Neprofitna korporacija „Rend” je u nedavno objavljenom izveštaju istakla da će Amerikanci posle višegodišnje skupe borbe protiv terorizma morati da shvate bolnu istinu da je terorizam za sve te godine samo još dodatno metastazirao.

BUMERANG DVOSTRUKIH ARŠINA: Aktuelni događaji u Iraku samo su još jednom ukazali na neefikasnost američkog rata protiv terorizma. Ofanziva u kojoj su borci organizacije Islamska država Iraka i Levanta (Idil) osvojili sever i istok Iraka približivši se na 50 kilometara od Bagdada, dokazuje da se plaća visoka cena kada Zapad primenjuje dvostruke aršine u proceni aktivnosti militantnih grupa. To što Zapad podržava i obučava sirijske pobunjenike, među kojima je i Idil, sada se vratilo kao bumerang jer su borci ove ekstremne sunitske islamističke organizacije prešli iz Sirije na sever Iraka, krenuvši u ofanzivu da bi stvorili jedinstven kalifat.

Vojni uspeh im je olakšan time što je od američko-britanske invazije 2003. Irak duboko u etničkim i religijskim podelama, tako da je na teritorijama naseljenim pretežno sunitima neposlušnost prema dominantno šiitskoj vladi premijera Nurija el Malikija već uobičajena. Ali, i to sektaško nasilje je plod politike SAD i njenih saveznika u regionu, kao što su Saudijska Arabija, Katar i Turska, koji su nastojali da ojačaju sunitske islamističke grupe u Iraku (i Siriji) kako bi suzbili uticaj šiita i susednog šiitskog Irana.

Nema sumnje da su američki spoljnopolitički stratezi smatrali da će podrškom sunitskim organizacijama oslabiti moć Irana u regionu. Ali, sada su SAD došle u apsurdnu situaciju da su sa Iranom na istoj strani. Bar u Iraku gde je Teheran poslao svoje vojnike da pomogne Malikijevoj vladi a Obama razmatra vojnu intervenciju. Situacija u Siriji je potpuno drugačija. Pandorinu kutiju u muslimanskom svetu otvorila je Bušova neokonzervativna politika a prema svemu sudeći Obama je uskoro neće zatvoriti.