„Romeo i Julija” u Dubrovniku

Od našeg specijalnog izveštača

Zagreb – Zašto Šekspir danas i ovde, pitanje je koje je danas u modi. To je isto kao da me pitaju zašto Mona Liza, Antigona, Betoven? Pa, zbog lepote koja je u njima, a koja će spasiti svet! Zbog kodova našeg postojanja koji su u njemu zapisani. Šekspirovog „Romea i Juliju” radim zbog ljubavi, zbog mržnje koja je ubija, oduvek u svim vremenima i svim prostorima, zbog nemogućnosti da volimo i kada ljubav imamo...

Ovo su razlozi zbog kojih reditelj Jagoš Marković, kako kaže, ponovo radi najpoznatiju Šekspirovu tragediju „Romeo i Julija”. Ovoga puta je dobio poziv od Krešimira Dolenčića direktora „Dubrovačkih letnjih igara” da u njihovoj festivalskoj produkciji premijerno uradi poznatu Šekspirovu ljubavnu priču. Predstava će prvo scensko čitanje imati 25. jula u prostoru renesansnog dvorca Skočibuha, čime će ujedno biti otvoren festivalski dramski program. Marković pored režije potpisuje i scenografiju i izbor muzike. Delo je preveo hrvatski pesnik Luko Paljetak, adaptaciju teksta uradila je Aleksandra Glovacki, a kostime Leo Kulaš. Ovo je Markovićeva druga režija „Romea i Julije”, prvi put je radio pre dvadesetak godina u beogradskom pozorištu „Boško Buha”.

Šekspirovu Juliju tumači Kristina Stevović, a Romea Robert Budak. U podeli su i Žarko Savić, Siniša Popović, Jelena Perčin, Nataša Janjić, Boris Svrtan, Amar Bukvić, Neva Rošić i Goran Grgić.

– Čini mi se da je Dubrovnik najbolje mesto na svetu baš za komad o ljubavi, baš za Romea i Juliju, jer on je sam od lepote i od ljubavi sazdan, i od metafizičkog zaborava, kao uostalom i Skočibuha, koja je i simbol lepote i ubijanja lepote, zaborava, vrednosti. Predstavom „Romeo i Julija” želim da se setimo ljubavi, koliki je greh mržnja, da proživljavajući strasti sa likovima-glumcima kroz katarzu postanemo bolji, bliži dobru u sebi. To nije malo. Ovako mislim posle svake probe na kojoj proživljavamo njihove patnje i dolazimo do zaključka: kako je oprost jedina istina, konačna i pravda koju do kraja smemo izvršavati bez sumnje. Da, sve je u ljubavi i od ljubavi – u dahu nam je izgovorio Jagoš Marković, koga smo prilikom nedavnog boravka u Zagrebu zatekli u Hrvatskom narodnog kazalištu gde upravo i priprema predstavu „Romeo i Julija”. Okupani jakom kišom i reditelj, i glumci, i autor ovog teksta, uživali su tog poslepodneva, u petak, 13. jula u čarima Šekspirovih reči i emocija.

Jagoš Marković sa ekipom glumaca, odabranom na audiciji, još uvek drži probe po etapama. U jednoj sali pratio je „ljubavne scene” koje sa puno emocija i strasti pripremaju Kristina Stevović i Robert Budak. Paralelno sa ovim probama, u drugoj sali zatekli smo glumca Amara Bukvića koji tumači Merkucija kako uvežbava svoje scene sa instruktorom mačevanja. A Jagoš Marković, pun energije i emotivnog naboja, radi nove predstave ma gde boravio, i stiže svuda. Jedino mu je, po energiji, ozbiljnu konkurenciju pravio neumorni kostimograf Leo Kulaš, koga smo proteklih dana u Zagrebu zaticali bukvalno svuda: u tržnim centrima, na ulicama, klubovima… U potrazi za pravim materijalima jurio je na sve strane, pa je čak stigao i da pozdravi beogradsku ekipu predstave „Unosno mesto”, sa kojom je JDP gostovao na 38. „Danima satire Fadila Hadžića”.

– Romeo je udaljen od sveta koji je pogrešan, koji se oslanja na materijalno, on se prvo zaljubljuje u Rozalinu, a tek posle u Juliju, jer traži pravu ljubav, u smislu patetične ljubavi, kako bismo danas rekli, zbog koje bismo bili spremni da damo i život, da zajedno umremo, jer kada ta osoba umre i deo naše duše umre. To je ljubav zbog koje se i mržnja njihove dve kuće zaustavi, jer na kraju, njihovom smrću članovi zavađenih porodica postaju svesni šta se dogodilo, i tada predstaje i rat. Želimo da pokažemo koliko je ljubav neophodna, koliko se danas sve više oslanjamo na brzinu, koliko smo vezani za novac, hteli mi to da priznamo ili ne. Romeo i Julija su nešto više od toga – objašnjava Romeo, odnosno glumac Robert Budak.

Ljupka Kristina Stevović, Šekspirova Julija, ovoj ulozi se beskrajno raduje i kaže da radi ulogu „onako kako to Julija radi: sasvim do kraja, bez ikakve zadrške u svojoj ljubavi, jer ona zaista tako i živi tu ljubav. I kada umiru, žive tu ljubav”.

– Nećemo se baviti epohama, ali nećemo biti ni u sadašnjosti, ni u farmerkama. Isključivo nas zanima ljubav, emocija koja je onovremena, ovovremena, prošla, sadašnja, buduća kao apsolut. E, taj apsolut nas interesuje i to su sve boje koja tražimo. Potpuna ljubav, predaja, vera, nada, ljubav i samo ljubav – kaže Kristina Stevović.

B. G. Trebješanin