Evropa bez konsenzusa

Malo ko u Evropskoj uniji sumnja da će bivši premijer Luksemburga Žan-Klod Junker danas postati zvanični kandidat za predsednika Evropske komisije (EK). Za vreme radnog ručka lideri EU će doneti ovu odluku, ali će im ipak malo zastati knedla u grlu. Ne zbog menija, već zbog činjenice da ovako važnu odluku neće doneti „u duhu evropskog jedinstva”, kao što su to uvek činili u skorašnjoj istoriji EU.

Budući da britanski premijer Dejvid Kameron ni pod kojim uslovima ne želi da prihvati nominaciju Junkera, odluka će biti doneta prebrojavanjem glasova, a neophodna je kvalifikovana većina od 55 odsto od ukupnog broja država članica koje čine najmanje 65 odsto ukupne teritorije EU. Očekivani rezultat je 26 naspram dva. Ukoliko ne bude suzdržan, Kamerona će podržati jedino mađarski premijer Viktor Orban.

Tako će čovek koji je u svojoj političkoj karijeri važio za svojevrsni sinonim za kompromis biti izabran bez kompromisa i preko potrebnog evropskog jedinstva. I to na čelo najmoćnijeg izvršnozakonodavnog tela EU. Odluke o predsednicima EK decenijama su pratila političarenja i sporenja, ali ovog puta je drugačije. Ovog puta razjedinjenost može uticati na sudbinu celog projekta EU.

Kameronova najveća primedba na izbor Junkera jeste to što je njegovu nominaciju zapravo „progurala” većina novoizabranih poslanika Evropskog parlamenta (EP), a što britanski premijer shvata kao kršenje pravila da to čine lideri EU. On to vidi kao pokušaj EP da nasilno preuzme moć od 28 lidera izabranih na nacionalnim nivoima.

Verovatno bi se u privatnom tajnom razgovoru sa njim saglasila i nemačka kancelarka Angela Merkel i još pokoji lider koji nastoji da moć evropskih institucija bude strogo kontrolisana od nacionalnih vlada „dvadesetosmorke”. Saglasili bi se, ali to ne mogu javno, jer su čak i u predizbornoj kampanji za EP obećavali da će prilikom izbora predsednika EK slušati glas naroda, koji direktno bira jedino članove EP. Institucije EU boluju od demokratskog deficita, te se postavlja pitanje kako sada reći građanima da njihov glas važi samo ako evroposlanici misle isto kao lideri EU.

Iako će većina lidera EU izborom Junkera bar formalno dokazati da sluša „glas naroda”, izolacija Kamerona mogla bi dugoročno da šteti EU više nego da je zaobiđeno mišljenje EP. Naime, poraz Kamerona, kojem je i sam doprineo, samo dodatno približava Britaniju izlazu iz EU. U svetlu Kameronove najave da će 2017. organizovati referendum o izlasku Britanije iz EU, britanski evroskeptici sada samo dobijaju dodatne argumente za tezu da je London obespravljen i da mu Brisel uvek nameće svoju volju.

Odlazak Britanije sasvim sigurno nije u interesu EU, jer otvara Pandorinu kutiju. Otvara vrata dodatnom razjedinjavanju EU. Stoga je dobar trenutak za neki novi kompromis.