Papa protiv Pekinga

SVE ŠTO SE DOGAĐA U PAKISTANU IMA VEZE S AVGANISTANOM i obratno. Pokušaj atentata na pakistanskog predsednika Perveza Mušarafa i drama sa taocima u Crvenoj džamiji u Islamabadu, uz sve radikalnije zahteve fundamentalista da Pakistan dobije talibansku vladu, sve to dodatno komplikuje i američke pozicije u tom delu sveta. Naime, tek što je američki državni sekretar Kondoliza Rajs režim u Teheranu opet označila kao "opasan" i tek što je i treća udarna borbena grupa američke ratne mornarice uplovila u Persijski zaliv čime je koncentracija ratnih brodova i aviona postala približna ratnoj, Pakistan je u novoj unutrašnjoj krizi. Ta kriza pogoduje svakoj vlasti u Avganistanu, jer Kabul i Islamabad imaju dugogodišnji granični spor. Upravo tako i sadašnja situacija u Avganistanu gde sve više ginu vojnici NATO-a, ali i avganistanski civili, dakle i to odgovara Pakistanu. U korenu tih međudržavnih odnosa jeste činjenica da sa obe strane avganistansko-pakistanske granice živi nekoliko miliona Avganistanaca, većinom Paštuna koji tu granicu ne priznaju.

Naravno, tu granicu ne priznaju ni pripadnici Al Kaide koji je prelaze u svojim terorističkim akcijama u Avganistanu, ili se skrivaju sa pakistanske strane granice.

Što se tiče pakistanskog predsednika Perveza Mušarafa on je, pre državnog udara kojim je zbacio sa vlasti Navaza Šarifa, bio zadužen za komunikacije sa raznim ustaničko-terorističkim grupama koje deluju u Kašmiru, dok su pakistanske tajne službe slale neke od terorističkih grupa na obuku u logore Al Kaide u Avganistanu. Kada je došao na vlast, Mušaraf je pod pritiskom Vašingtona prvo uhapsio na stotine pripadnika raznih terorističkih grupa da bi ih nešto kasnije pustio na slobodu. Mušaraf je razapet između Vašingtona i svojih birača, javno je na strani SAD, a diskretno podržava radikalne islamiste. Koji, opet, nisu zadovoljni što je ta podrška diskretna, pa malo javno i pripucaju na predsednikov avion. Što sve veseli ove u Kabulu, a verovatno i one u Delhiju.

PAPA BENEDIKT XVI  OPTUŽIO JE KINU za "gušenje Katoličke crkve u najmnogoljudnijoj zemlji sveta". U odgovoru na papino pismo Peking je upozorio Svetu stolicu "da ne koristi religiju kao izgovor za mešanje u unutrašnje poslove Kine". Od 1949. godine  kada su komunisti došli na vlast u Kini, Peking i Vatikan nemaju diplomatske odnose. Vatikan se često poziva na duboko ukorenjeno hrišćanstvo u Kini, na dela jezuite Matea Ričija i franjevaca, ali niko još ne može približno tačno da proceni broj katolika u Kini. Sveta stolica tvrdi da ih ima oko 10 miliona, te da je predstavnicima Vatikana otežan bilo kakav kontakt sa tom zajednicom.  

Kada su pred kraj Drugog svetskog rata o zonama uticaja u svetu razgovarali Čerčil, Ruzvelt i Staljin, britanski je premijer u jednom trenutku predložio da se u te razgovore uključi i papa. No, Staljin je odmah zapitao: "Koliko divizija ima pod sobom papa?" Naravno, ta su vremena prošla i Vatikan ima danas veliki uticaj u svetu na razne načine, pa otuda i osetljivost Pekinga. Iako broj od 10 miliona kineskih katolika u odnosu na više od milijardu Kineza deluje smešno.

NOVI BRITANSKI PREMIJER GORDON BRAUN ukinuo je ograničenje isticanja nacionalne zastave samo u dane praznika. Biće, dakle, zastava sve više. Ne samo Junion Džeka, već i je sve više zastava novih država.

Tri četvrtine zastava koje danas pozdravljamo širom sveta, nije postojalo pre 50 godina. Između 1950. i 1990. godine stvorene su u proseku 2,2 nove države godišnje, što je bio porast u odnosu na prosek od 1,22 nove države godišnje u periodu između 1900. i 1950. No, devedesetih godina prošlog veka imamo prosek od 3,1 novu državu godišnje u razdoblju od 1990. do 1999. Što je svet globalizovaniji, to je nacionalistima lakše da se odvajaju od država. Apsurd je da globalizacija razbija svet na njegove komponente čak i kada te komponente međusobno približava...