Rumunske snaše žive u Kuštilju

Kuštilj kod Vršca – Da nije bilo devojaka iz Rumunije, selo Kuštilj kod Vršca, naseljeno mahom pripadnicima rumunske zajednice, verovatno bi ostarilo i nestalo. Šezdeset devojaka se udalo za kuštiljske momke, i sada su srećne majke i dobre domaćice. Kuštilj je dvadesetak kilometara udaljen od Vršca i predstavlja značajan centar Rumuna u Srbiji: u njemu je pozorište osnovano 1882. godine, hor 1869, duvački orkestar 1910. godine, a pre šest decenija u ovom mestu je osnovan "Lumina" ("Svetlost"), časopis za književnost i kulturu na rumunskom jeziku.

Snajke iz susedstva su, u početku, upoznavale buduće supruge na fakultetima u Rumuniji i posle mnogo peripetija dobijale dozvolu da ljubav krunišu brakom i nastave život u Jugoslaviji. Kasnije su i same dolazile, privučene različitim poslovima i zaradom, ili su momci odlazili u prosidbu. Naravno, ni u ovom slučaju nije moglo bez provodadžija.

Pre dvadesetak godina, ovom, inače prilično bogatom mestu, sa 1.024 stanovnika, uglavnom Rumuna, zapretila je opasnost da – nestane sa geografske mape.

– Zbog naše "mane" da rađamo samo mušku decu pretila nam je opasnost da se selo ugasi. Momci su stasavali za brak, a udavača nije bilo. Prva je nogu povukla Gabrijela, koja je našeg Nicu Fracila, sada profesora Novosadskog univerziteta, upoznala na fakultetu u Bukureštu. Ubrzo potom, profesorova sestra Jonjava dovela je inženjera Oktavijana Todorana. Bilo je to pre dve i po decenije. Najveći "talas" udavača stigao je posle 1989. godine, posle pada Čaušeskuovog režima, jer su od tada njihovi građani lakše dolazili do pasoša – kaže za naš list predsednik Saveta Mesne zajednice Jon Gašpar, za koga je vezana jedna istinita anegdota – kada je u aprilu bio referendum o poverenju predsedniku Rumunije, Trajanu Baseskuu, Jon Gašpar je naručio autobus i kuštiljske snajke prevezao u Generalni konzulat Rumunije, u Vršcu, gde je bilo glasačko mesto. Zato one, u šali, kažu da su pomogle predsedniku Baseskuu da opstane na položaju.

Kuštiljska osnovna škola, kojoj je pretilo zatvaranje, sada ima oko 150 učenika i u njoj nikada nije bilo više žagora.

– Neveste držimo kao kap vode na dlanu, jer su selo oživele – kaže Jon Gašpar.

Zahvaljujući rumunskom pasošu, desetak kuštiljskih snajki sada je na privremenom radu u zapadnoevropskim zemljama. Porodicama šalju deo zarade, a kad im vreme dopusti dolaze u posetu.

Irina Atnađea, Ileana Kapec i Jonela Strain bile su komšinice i u rumunskom mestu odakle su došle, a i sada su kuća do kuće, ovde u Kuštilju. Kad god im poslovi dozvole, sastanu se na "šoljici razgovora". Kažu da se nikada nisu ni najmanje pokajale što su došle da bračno gnezdo sviju s ove strane Dunava.