Simbol života ne umire

Bora Todorović je svojim darom i glumom zadužio sav pozorišni i filmski svet. Svojom vedrinom, humorom i toplinom zadužio je i duh svog rodnog grada Beograda. Svojim ulogama od kojih je sastavljena najslavnija istorija Ateljea 212 zadužio je ovo pozorište. Zato u ovom tužnom času Atelje zahvaljuje svom velikanu, jedinstvenom i neponovljivom Bori Todoroviću – rekla je Ivana Dimić, v. d. upravnika Ateljea 212, na jučerašnjem komemorativnom skupu održanom povodom smrti Bore Todorovića, na sceni na kojoj je dragi glumac tokom duge i bogate karijere odigrao najveći broj svojih pozorišnih uloga.

Od legendarnog Bore Todorovića, koji je preminuo u ponedeljak, 7. jula, juče su se oprostili članovi porodice, kolege, prijatelji… Među brojnim poštovaocima Todorovićevog života i dela bili su i Ivan Tasovac, ministar za kulturu, Vladan Vukosavljević, gradski sekretar za kulturu i mnogi drugi.

Neponovljiv, šarmantan, neposredan, vrstan komičar, maestralan, nenadmašan, bravurozan, naš Robert de Niro, veliki glumac koji sa sobom i publikom može da čini što mu je drago... Dug je, čini se beskrajan spisak epiteta koji tako lepo stoje uz ime Bore Todorovića.

– U klasi glume profesora Joze Laurenčića, od 1949. do 1953, od 180 kandidata na prijemnom ispitu i 18 primljenih na prvu godinu, posle dva kontrolna ispita iz glume, kroz ta tri sita i rešeta, završilo nas je devet. Bora je ostavio utisak čoveka koji malo priča, a više razmišlja. Čoveka koji je spreman da pomogne, koji se ne hvali i ne voli da se ističe. Kada bismo morali da dajemo svoj sud o monologu ili celoj sceni koji su drugi odigrali, Bora je uvek bio u znaku pohvale, a ne oštre kritike, i uvek je govorio o trenucima emotivnog prenosa na nas kao na publiku – prisetio se juče Toma Kuruzović, Borin kolega s klase.

Na adresu porodice i pozorišta stigao je i veliki broj telegrama. „Napustio nas je veliki glumac, divan čovek, prijatelj i kolega, neizmerno je tužno Jugoslovensko dramsko pozorište”, pisalo je u jednom od njih. Telegrame su uputili i Festival „Dani komedije” iz Jagodine, Mira Banjac, Jelisaveta Seka Sablić, Bojan Pajtić i mnogi drugi.

– Imam utisak da je Bora otišao u još veću i bolju podelu klasičnih i modernih komada. Kako stvari stoje, sve je više ljudi od kvaliteta i imena koji odlaze u tu bolju, nebesku podelu, gde se izvode, očigledno, ozbiljni komadi. Radio sam s Borom „Profesionalca” Dušana Kovačevića, imao sam jedinstvenu priliku da ga upoznam i kroz rad. Pre toga sam ga viđao na skijanju koje je jako voleo. Bio je majstor. Radio je s lakoćom i neumorno. Nelogično mi je da takav simbol života umre i prosto ne verujem u njegovu smrt. To ne liči na Boru – rekao je Branislav Lečić.

Od Bore Todorovića oprostio se i Vojislav Brajović, predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije, rekavši: „Mi smo kao klinci od njega učili kako se živi, šta je u modi, kako se s merom pije, kako se udvara, a naravno, i umeće neglumljene glume. Dosta smo od njega pokrali, ali glumu nismo. Prosto je bio neponovljiv, to se nije moglo imitirati.”

Dušan Kovačević podsetio je: „Bora Todorović je svoje najlepše godine rane mladosti, od desete do petnaeste, proveo bežeći preko šina i kroz ulice okupiranog Beograda, trgujući ugljem koji je ispao iz vagona za mast, a mašću za kukuruzno brašno, i ponekad za šaku duvana, za svoju dušu.”

– Sećanje na okupacijske dane pričao je kao nešto sasvim obično, nešto što se moralo dogoditi na ovim večito ratnim prostorima. I zato je, verovatno, toliko voleo život i prijatelje. Šestog jula, prošle nedelje, Bora je imao avionske karte da sa svojom Karolinom otputuje u Bigovo. Umesto na more, odvezao se do bolnice na pregled. I bilo mu je dobro, i sve je bilo u najboljem redu, a onda je sve krenulo po zlu, i završilo se strašnim čuđenjem svih koji su ga poznavali; govorili smo, najozbiljnije, da je Bora izgledao bolje od većine nas koji ga žalimo. Zauvek će ostati čuđenje šta se desilo, šta ga je tako iznenada ubilo. Preživeo je Nemce, a nije preživeo boravak u bolnici – rekao je Kovačević.

Od Todorovića su se oprostili i Branka Petrić, Milan Caci Mihajlović i teatrolog Dragana Bošković.

B. G. Trebješanin

-----------------------------------------------------------

Emir Kusturica: Najšarmantnija pojava u srpskom filmu *

Bora Todorović je najšarmantnija pojava u srpskom filmu. Neodoljivi Bora proveo je čitav život u ulozi koja je spajala život i pojave na filmu i na pozorišnoj sceni! Jedan od rijetkih umjetnika koji je znao da kaže ne filmu i pozorištu kada je osjetio da nema više šta da kaže i kada mu je dosadilo da trpi napetost scene. Poslije toga glumio je kada mu se to više sviđalo od gluvarenja i životnih uloga. Sjećam se, tako, da je stigao u Skoplje da glumi Ahmeda Đidu u filmu „Dom za vješanje”. Neodoljiv, ovaj beogradski šmeker je za taj film dobio pozitivnu kritiku „Njujork tajmsa” i osvojio poslije toga čitav svijet. Kada ga jednom budem sreo gore, prvo što će mi pasti na um biće fenomenalna anegdota vezana za njegovu zgodu s Draganom Nikolićem. Jednom je Dragan Nikolić, dok su u „Ateljeu” radili zajedno, kritikovao Boru što ga ogovara. On mu je odgovorio: „Dragane šta hoćeš više? Nikada ti ništa ružno nisam rekao u lice.” Glumac zavodljiv i neizmjerno darovit!

* izjava za „Politiku”