Između džamije i države

Specijalno za "Politiku"
Istanbul, 29. avgusta – Uporni, pre ili kasnije, stižu na cilj. Posle glasačkog maratona koji je s prekidima trajao četiri meseca, parlament je tek u trećem krugu izabrao predsednika republike: to je dosadašnji ministar spoljnih poslova Abdulah Gul, jedan od prvaka Partije pravde i razvoja (AKP), mnogo veličana i, u isto vreme, mnogo kuđena ličnost. "Sekularizam – jedan od glavnih principa naše republike –preduslov je za socijalni mir. Dok god budem na ovoj funkciji vodiću računa o svim građanima bez razlike. Sa najvećom pažnjom trudiću se da budem nepristrastan", bile su prve reči novog predsednika Turske posle izbora u Medžlisu. Vodeći generali su bojkotovali polaganje zakletve, iako je on, po funkciji, komandant oružanih snaga. Svečanosti nije prisustvovala ni Gulova supruga, valjda zato što nosi feredžu.

Turska je prvi put posle 80 godina dobila predsednika koji ima islamističku biografiju, a koji je pre desetak godina pretio da će "promeniti sekularni sistem". Sada će se videti da li se promenio, ili se samo pritajio.

Turski analitičari smatraju da je Gul dobrim delom raskrstio sa svojom neporecivom islamističkom prošlošću, da se preobratio u konzervativnog političara. Kao iskusan i mudar državnik, on će pokušati da izbegne direktan sudar sa armijskim moćnicima, pogotovo zato što bi mu to vezalo ruke u približavanju EU, kao i u rešavanju kurdskog i kiparskog problema.

"Niko ne treba od predsednika Gula da očekuje radikalne poteze. Njegovi protivnici koji se plaše toga biće iznenađeni, a njegovi sledbenici koji očekuju zaokrete biće razočarani", ocenjuje poznati politički analitičar Čengiz Čandar.

Novi šef države bio je državni ministar u fundamentalističkoj vladi Nedžmetina Erbakana, koju su generali oborili 1997. godine. Mnogi su poverovali da je to kraj jedne kratke ali uspešne karijere. Ali on se nije predavao.

U aprilu se, na čuđenje mnogih, kandidovao za predsednika države. Opozicija je, uz podršku armije, na trenutak uspela da blokira njegov izbor. Gul je ustuknuo, ali samo polukorak. Posle vanrednih parlamentarnih izbora na kojima je njegov AKP dobio skoro 47 odsto glasova,  smogao je hrabrost i ponovo se kandidovao.

Jedno mu ne spore ni protivnici: on je sposoban političar, rođeni diplomata. Ako se izuzmu upadljivi brkovi, atipičan Turčin. Uvek miran, osmehnut, čak i kada izgovara opore reči. Za njegovo ime se, dobrim delom, vezuje približavanje Ankare EU. U Briselu ga dočekuju kao uvaženog sagovornika, kao reformski opredeljenog državnika. Tečno govori engleski jezik, pošto je postdiplomske studije završio u Engleskoj. U Istanbulu je diplomirao ekonomski fakultet. Jedno vreme se usavršavao i radio u Saudijskoj Arabiji, u Islamskoj banci za razvoj. Govori i arapski jezik.

Ugledao je svet pre 56 godina u Kajseriju, gradu u centralnoj Anadoliji, tradicionalnom uporištu islamista.

Oni koji ga bolje poznaju kažu da je veoma pobožan musliman, kao i supruga Harunisa i troje dece. Kada je devedesetih godina počeo aktivno da se bavi politikom bilo je prirodno, s obzirom na njegovo ishodište, što se odmah priklonio Partiji blagostanja (REFAH) fundamentaliste Erbakana. Ona je otvoreno zagovarala povratak u šerijat i stvaranje islamske unije. Kada je kap prelila čašu, generali su izvršili "tihi" vojni udar. Gul je u toj vladi bio državni ministar i portparol stranke koja je posle toga sudski zabranjena.

Početkom decenije Gul je, zajedno sa svojim istomišljenikom i prijateljem Tajipom Erdoganom, na razvalinama zabranjene fundamentalističke stranke, osnovao Partiju pravde i razvoja, koja se odmah izborila za čelne pozicije. Prema programu, to je konzervativna partija desnog centra. Njeni politički  protivnici, međutim,  tvrde da ona ima  prikriveni islamistički program i da će sada, kada ima tri ključne funkcije – šefa države, predsednika parlamenta i premijera – vrlo brzo izbrisati granice između džamija i države. U AKP-u to opovrgavaju.