Nezaposlene žene opljačkale banku

Pula-Već na samom svečanom otvaranju nacionalnog dela programa 61. Pula film festivala, uočene su te važne promene. Nije samo promenjeno rukovodstvo, promenjen je i voditelj programa u Areni. Uz hrvatsku, legendarna i još uvek čila i glasovno moćna Radojka Šverko, otpevala je i istarsku himnu.

Ukinut je takmičarski program manjinskih koprodukcijskih filmova. Neki od njih, pa tako i film srpskog reditelja Darka Lungulova, sada se takmiče ravnopravno sa ostalim hrvatskim filmovima kojima su priključeni i dugometražni dokumentarci. Zašto su članovima žirija nacionalnog programa sada priključeni i stranci, nemušto je pokušao da objasni kratki film „Žir po žir” Ivana–Gorana Viteza u kojem uloge tumače direktor HAVC–a Hrvoje Hribar, producent Boris T. Matić, glumica Lucija Šerbedžija i filmski novinar Nenad Polimac. Trebalo je da bude duhovito, a nije. Sve u svemu i na samom početku, pulske promene deluju kao isforsiran eksperiment. Da li će on dati i neke trajnije rezultate i postati ključ uspeha za budućnost, videće se.

Ono što se na pulskom festivalu nije promenilo jeste velelepni vatromet nad starom rimskom arenom. Nije se promenila ni tradicija da predsednik Hrvatske Ivo Josipović proglašava festival otvorenim. To je učinio i u subotu veče, ali tek pošto su se na velikoj sceni publici, gostima i hrvatskim državnicima (bio je prisutan čak i ministar odbrane), prvo obratili novoizabrana direktorka festivala Gordana Restović, članovi novouvedenog tročlanog Umetničkog veća (Hrvoje Pukšec, Tanja Miličić i Majk Dauni),koje je zamenilo instituciju umetničkog direktora i ministarka kulture Andrea Zlatar Violić,u čijem su resoru sada znatno smanjena budžetska sredstva. Pred sedam hiljada gledalaca u Areni onda je prikazan i prvi ovogodišnji takmičarski film – „Happy endings”(srećni svršeci) poznatog hrvatskog snimatelja sa podužim stažom u Americi, a sada i reditelja debitanta,Darka Šuvaka.

Ova socijano angažovana savremena hrvatska krimi–drama, rađena inače prema jednom istinitom događaju, najviše će se pamtiti po izvanrednoj glumici Areti Ćurković, ali i po njenoj ništa manje moćnoj partnerki Dariji Lorenci Flac. Nažalost, dramaturgija ovog filma pašće u zaborav. Previše je tu stvari koje se ponavljaju i ne vode nikuda. Šteta, jer je drama o dve nezaposlene žene koje se u dogovoru sa trećom odlučuju na pljačku banke, imala sve potrebne potencijale za dobar i zanimljiv film u kojem se kriminal događa iz nužde.

Sam filmski naslov je neformalan, ali poznat naziv za eksplicitnu završnicu u seansi masaže muškaraca. Junakinje Šuvakovog filma pokušavaju da započnu posao sa salonom za masažu, ali ih zahtevi klijenata za „srećnim svršetkom” i lokalni zelenaš sa svojim kamatnim sistemom, u tome sputavaju. Za Šuvakove junakinje nema srećnog kraja, osim ako se njihov odlazak u zatvor za počinjenu pljačku ne smatra srećom...

Ni jutros rano viđen „Broj 55”, novi ratni akcioni film Kristijana Milića (autor filma „Živi i mrtvi” koji je osvojio i „Politikinu” nagradu „Eritrocit” na beogradskom Festu), nije naročito oduševio, jer se sve uglavnom svodi na „pucačinu”, a vrlo malo postiže na snazi potencijalno psihološki moćne, a klaustrofobične ratne drame. Ipak, ono što je za veliko poštovanje jesu produkcijski dometi ovog filma. Čestitke zaslužuje producent Stanislav Stanko Babić.

Drugi današnji takmičarski film, satirični antimjuzikl „Svinjari” Ivana Livakovića, otkazan je uz objašnjenje da njegova finalna kopija još uvek nije gotova (?). Ovo samoisključenje iz takmičenja sada znači da će se umesto najavljenih 12, za „Zlatnu arenu” sada takmičiti 11 filmova.

--------------------------------------------------------------------

O stanju autorskih prava u Hrvatskoj

Stanje autorskih prava u audiovizuelnoj delatnosti nije samo bolno pitanje za filmske i televizijske stvaraoce u Srbiji. Ova tema itekako je bolna i u susednoj Hrvatskoj iako je ona već članica uređene Evropske unije.

Imajući u vidu mnoštvo nerešenih problema u ovoj oblasti, Društvo hrvatskih filmskih reditelja organizovalo je juče okrugli sto na kojem se govorilo o pitanjima vlasništva, čuvanja, upravljanja i korišćenja kako filmske, tako i televizijske baštine, ali i o pitanjima autorskih prava na audiovizuelna dela čiji je producent javna televizija, o pitanjima sadržaja autorskih ugovora uz primere kršenja autorskih prava i o manjkavosti važećih hrvatskih zakona. Pokrovitelj okruglog stola bio je Državni zavod za intelektualno vlasništvo Republike Hrvatske.