Незапослене жене опљачкале банку

Пула-Већ на самом свечаном отварању националног дела програма 61. Пула филм фестивала, уочене су те важне промене. Није само промењено руководство, промењен је и водитељ програма у Арени. Уз хрватску, легендарна и још увек чила и гласовно моћна Радојка Шверко, отпевала је и истарску химну.

Укинут је такмичарски програм мањинских копродукцијских филмова. Неки од њих, па тако и филм српског редитеља Дарка Лунгулова, сада се такмиче равноправно са осталим хрватским филмовима којима су прикључени и дугометражни документарци. Зашто су члановима жирија националног програма сада прикључени и странци, немушто је покушао да објасни кратки филм „Жир по жир” Ивана–Горана Витеза у којем улоге тумаче директор ХАВЦ–а Хрвоје Хрибар, продуцент Борис Т. Матић, глумица Луција Шербеџија и филмски новинар Ненад Полимац. Требало је да буде духовито, а није. Све у свему и на самом почетку, пулске промене делују као исфорсиран експеримент. Да ли ће он дати и неке трајније резултате и постати кључ успеха за будућност, видеће се.

Оно што се на пулском фестивалу није променило јесте велелепни ватромет над старом римском ареном. Није се променила ни традиција да председник Хрватске Иво Јосиповић проглашава фестивал отвореним. То је учинио и у суботу вече, али тек пошто су се на великој сцени публици, гостима и хрватским државницима (био је присутан чак и министар одбране), прво обратили новоизабрана директорка фестивала Гордана Рестовић, чланови новоуведеног трочланог Уметничког већа (Хрвоје Пукшец, Тања Миличић и Мајк Дауни),које је заменило институцију уметничког директора и министарка културе Андреа Златар Виолић,у чијем су ресору сада знатно смањена буџетска средства. Пред седам хиљада гледалаца у Арени онда је приказан и први овогодишњи такмичарски филм – „Happy endings”(срећни свршеци) познатог хрватског сниматеља са подужим стажом у Америци, а сада и редитеља дебитанта,Дарка Шувака.

Ова социјано ангажована савремена хрватска крими–драма, рађена иначе према једном истинитом догађају, највише ће се памтити по изванредној глумици Арети Ћурковић, али и по њеној ништа мање моћној партнерки Дарији Лоренци Флац. Нажалост, драматургија овог филма пашће у заборав. Превише је ту ствари које се понављају и не воде никуда. Штета, јер је драма о две незапослене жене које се у договору са трећом одлучују на пљачку банке, имала све потребне потенцијале за добар и занимљив филм у којем се криминал догађа из нужде.

Сам филмски наслов је неформалан, али познат назив за експлицитну завршницу у сеанси масаже мушкараца. Јунакиње Шуваковог филма покушавају да започну посао са салоном за масажу, али их захтеви клијената за „срећним свршетком” и локални зеленаш са својим каматним системом, у томе спутавају. За Шувакове јунакиње нема срећног краја, осим ако се њихов одлазак у затвор за почињену пљачку не сматра срећом...

Ни јутрос рано виђен „Број 55”, нови ратни акциони филм Кристијана Милића (аутор филма „Живи и мртви” који је освојио и „Политикину” награду „Еритроцит” на београдском Фесту), није нарочито одушевио, јер се све углавном своди на „пуцачину”, а врло мало постиже на снази потенцијално психолошки моћне, а клаустрофобичне ратне драме. Ипак, оно што је за велико поштовање јесу продукцијски домети овог филма. Честитке заслужује продуцент Станислав Станко Бабић.

Други данашњи такмичарски филм, сатирични антимјузикл „Свињари” Ивана Ливаковића, отказан је уз објашњење да његова финална копија још увек није готова (?). Ово самоискључење из такмичења сада значи да ће се уместо најављених 12, за „Златну арену” сада такмичити 11 филмова.

--------------------------------------------------------------------

О стању ауторских права у Хрватској

Стање ауторских права у аудиовизуелној делатности није само болно питање за филмске и телевизијске ствараоце у Србији. Ова тема итекако је болна и у суседној Хрватској иако је она већ чланица уређене Европске уније.

Имајући у виду мноштво нерешених проблема у овој области, Друштво хрватских филмских редитеља организовало је јуче округли сто на којем се говорило о питањима власништва, чувања, управљања и коришћења како филмске, тако и телевизијске баштине, али и о питањима ауторских права на аудиовизуелна дела чији је продуцент јавна телевизија, о питањима садржаја ауторских уговора уз примере кршења ауторских права и о мањкавости важећих хрватских закона. Покровитељ округлог стола био је Државни завод за интелектуално власништво Републике Хрватске.