Varljiv evropski san o tečnom gasu

Ukra­jin­ska pre­vi­ra­nja ne­će umi­nu­ti su­tra. Ni­je to kri­za zbog ga­sa, već pro­sto re­če­no – rat, upo­zo­rio je ove sed­mi­ce Vac­lav Bar­tu­ška, če­ški am­ba­sa­dor za ener­get­sku bez­bed­nost, u iz­ja­vi za Roj­ters. „Baš za­to ži­vot bez ga­sa pre­ko Ukra­ji­ne mo­ra­će da bu­de osnov­ni mo­del or­ga­ni­zo­va­nja Evro­pe to­kom ove i sle­de­ćih  ne­ko­li­ko go­di­na.”

Me­đu­na­rod­ne ber­ze ga­sa mi­sle slič­no, uve­li­ko ra­ču­na­ju­ći da već ove zi­me put ru­skog ga­sa pre­ko Ukra­ji­ne mo­že bi­ti (pri­vre­me­no) ob­u­sta­vljen. Dok je ce­na ga­sa sa da­tu­mom is­po­ru­ke „su­tra” go­to­vo pre­po­lo­vlje­na od po­čet­ka go­di­ne, zbog bla­ge zi­me i pro­le­ća, ce­na za is­po­ru­ku pred­sto­je­će zi­me mno­go je vi­ša, upra­vo zbog spe­ku­la­ci­ja o mo­gu­ćem pre­ki­du is­po­ru­ka ru­skog ga­sa pre­ko Ukra­ji­ne, upo­zo­ra­va­ju na lon­don­skoj ber­zi. 

Bri­sel da­nas ne­ma za­o­kru­žen od­go­vor na to pi­ta­nje ka­kve grej­ne se­zo­ne če­ka­ju Evro­pu sle­de­ćih ne­ko­li­ko zi­ma, iako tre­ći­na ga­sa neo­p­hod­nog Evrop­skoj uni­ji sti­že iz Ru­si­je, i to ma­hom pre­ko Ukra­ji­ne. 

Ma­njak od­go­vo­ra de­lom je po­sle­di­ce či­nje­ni­ce da za­vi­snost od ru­skog ga­sa unu­tar EU ni­je rav­no­mer­na. Za­pad­na Evro­pa je da­le­ko bo­lje pri­pre­mlje­na da se su­o­či sa even­tu­al­nim pre­ki­dom is­po­ru­ka ru­skog ga­sa od ostat­ka „dva­de­se­to­smor­ke”. Je­dan od raz­lo­ga za to je či­nje­ni­ca da je za­pad­na Evro­pa ge­o­graf­ski is­tu­re­na na Me­di­te­ra­nu, Atlan­ti­ku i Se­ver­nom mo­ru, pa sto­ga u pri­li­ci da se po­ve­že sa dru­gim snab­de­va­či­ma po­put Nor­ve­ške, Al­ži­ra ili Li­bi­je kao i da ku­pu­je teč­ni gas sa da­le­kih adre­sa.

U me­đu­vre­me­nu, ako uda­re sneg i led a ener­get­ski ko­ri­dor pre­ko Ukra­ji­ne bu­de za­tvo­ren, šta če­ka Bu­gar­sku, Slo­vač­ku, ali i Sr­bi­ju, ko­je 100 od­sto za­vi­se od uvo­za ru­skog ga­sa? U zo­ni to­tal­ne ener­get­ske za­vi­sno­sti od ru­skog ga­sa, a u sve­tlu raz­buk­ta­log ukra­jin­skog su­ko­ba, pri­pre­me za šted­nju i re­strik­ci­je pred­sto­je­će zi­me uve­li­ko su u to­ku.

„Bu­gar­ska se su­o­ča­va sa mo­gu­ćim ne­sta­ši­ca­ma ga­sa i re­strik­ci­ja­ma po­tro­šnje 30–35 od­sto u slu­ča­ju pro­ble­ma sa snab­de­va­njem ga­som”, na­ja­vio je ovih da­na Mar­tin Boyadi­jev, pred­stav­nik bu­gar­skog Cen­tra za gas. 

Ne­iz­ve­sni tok su­ko­ba u Ukra­ji­ni na­gnao je čla­ni­ce EU da ovog pro­le­ća naj­pre ubr­za­no po­ve­ća­ju za­li­he ener­gen­ta. Skla­di­šta ga­sa unu­tar EU sa­da su 71 od­sto na­pu­nje­na (la­ne u isto vre­me isti evrop­ski re­zer­vo­a­ri bi­li su 34 od­sto po­pu­nje­ni).

U tim skla­di­šti­ma je sa­da go­to­vo 60 mi­li­jar­di kub­nih me­ta­ra ga­sa – što je do­volj­no, ka­žu u Bri­se­lu, da pod­mi­ri ukup­nu tro­me­seč­nu tra­žnju u EU. 

EU isto­vre­me­no uve­li­ko raz­ra­đu­je pla­no­ve za iz­grad­nju no­vih ga­snih ter­mi­na­la od Bos­fo­ra i Pi­re­ja do Ro­ter­da­ma i Kla­i­pe­de u Li­tva­ni­ji. Upo­re­do, EU cr­ta no­ve tran­sport­ne ko­ri­do­re za bu­du­će snab­de­va­nje teč­nim, du­bo­ko smr­znu­tim ga­som po­re­klom iz Ka­ta­ra, SAD, Austra­li­je...

Fran­cu­ski ga­so­vod „Ark de Di­je­ri” – is­pro­jek­to­van od ter­mi­na­la u se­ver­noj lu­ci Dan­kerk do po­tro­ša­ča u cen­tral­nom de­lu ze­mlje – pri­mer je ka­ko ukra­jin­ska kri­za pod­sti­če pla­no­ve bri­sel­skih stra­te­ga o no­vim ener­get­skim po­ve­zi­va­nji­ma unu­tar Evro­pe, a mi­mo Ru­si­je. 

Du­ga­čak 300 ki­lo­me­ta­ra, ga­so­vod „Ark de Di­je­ri” pr­vo­bit­no je 2011. bio za­mi­šljen kao no­sač ener­gen­ta uglav­nom za po­tre­be fran­cu­skog tr­ži­šta. Od iz­bi­ja­nja ukra­jin­ske kri­ze, evrop­ski ener­get­ski pla­ne­ri uoči­li su po­ten­ci­jal tog ga­so­vo­da da is­ko­ra­kom na is­tok po­sta­ne al­ter­na­tiv­ni iz­vor snab­de­va­nja Ne­mač­ke i Švaj­car­ske ga­som.

„Ark de Di­je­ri će do­pri­ne­ti da Fran­cu­ska po­sta­ne ka­pi­ja ula­ska ga­sa u Evro­pu. Pri to­me naj­va­žni­ji kli­jent bi­će Ne­mač­ka”, na­ja­vio je Oli­vi­je Ober, di­rek­tor snab­de­va­nja GRT-a, fran­cu­skog ope­ra­te­ra ga­sne mre­že, ko­ji uve­li­ko gra­di krak spo­me­nu­tog ga­so­vo­da ka Ne­mač­koj, ko­ja sa­da iz Ru­si­je na­ba­vlja 36 od­sto neo­p­hod­nog ga­sa.

Teč­ni gas iz Dan­ker­ka tre­ba, pre­ma na­ja­va­ma iz­vo­đa­ča ra­do­va na ga­so­vo­du, da stig­ne do Ne­mač­ke u 2016. go­di­ni.

„Ark de Di­je­ri” se ta­ko na­do­ve­zu­je na 27 bu­du­ćih ga­so­vo­da od kri­tič­ne va­žno­sti za ener­get­sku ne­za­vi­snost EU, ko­ji uz šest no­vih elek­tro­mre­ža pred­sta­vlja­ju do­dat­nu in­ve­sti­ci­ju od oko 17 mi­li­jar­di evra. Evrop­ska ko­mi­si­ja pri­želj­ku­je da po­lo­vi­nu no­vih ga­so­vo­da, ter­mi­na­la za pri­rod­ni teč­ni gas (LNG ter­mi­na­li) i pra­te­ćih in­sta­la­ci­ja sta­vi u po­gon već do 2017. go­di­ne

Ceo taj gro­zni­ča­vi ma­ne­var EU da se žur­no ra­to­si­lja pre­ve­li­ke ener­get­ske za­vi­sno­sti od Ru­si­je (oda­tle uvo­zi 130 mi­li­jar­di kub­nih me­ta­ra ga­sa) i što pre oslo­ni na dru­ge snab­de­va­če ener­ge­na­ta, me­đu nji­ma po­seb­no teč­nog ga­sa, na­i­la­zi na niz ozbilj­nih pre­pre­ka.

Fi­nan­sij­ski osi­ro­ma­še­na Evro­pa ne mo­že, na pri­mer, ni iz­bli­za da pla­ti teč­ni gas ko­li­ko vo­de­ćim is­po­ru­či­o­ci­ma (Ka­tar, Austra­li­ja, usko­ro i Mo­zam­bik) uve­li­ko da­ju bo­ga­ti azij­ski kli­jen­ti. 

Uvoz teč­nog ga­sa iz SAD – od­sko­ra te­ma mu­ko­trp­nih tr­go­vin­skih pre­go­vo­ra Bri­se­la i Va­šing­to­na – ako i bu­de do­go­vo­ren, ne­iz­vo­dljiv je iz teh­nič­kih raz­lo­ga sve do 2017–2018. go­di­ne. Ako azij­ski kup­ci ame­rič­kim iz­vo­zni­ci­ma teč­nog ga­sa jed­nog da­na po­nu­de ve­ću ce­nu od evrop­skih ri­va­la, šta će pro­dav­ci­ma bi­ti va­žni­je: pro­fit ili tran­sa­tlant­ska so­li­dar­nost?

Pa­pre­ne in­ve­sti­ci­je u no­va luč­ka po­stro­je­nja za od­mr­za­va­nje teč­nog ga­sa, nje­go­vo so­lje­nje, iz­grad­nja tran­sport­nih ko­ri­do­ra ugro­že­ni su i ce­nom, na ko­ju Bri­sel sva­ka­ko ne mo­že da uti­če. 

„Pri­rod­ni teč­ni gas (LNG) uvek je za oko do­lar jev­ti­ni­ji ne­go si­ro­vi­na ’Ga­spro­ma’. Sve dok ’Ga­sprom’ ne sni­zi ce­nu svo­je ro­be za do­lar, u Evro­pi će uvek po­sto­ja­ti tr­ži­šte za teč­ni gas. Sve što ’Ga­sprom’ tre­ba da ura­di je­ste da obo­ri svo­ju ce­nu za do­lar, i LNG će po­sta­ti ne­e­ko­no­mi­čan”, is­ti­če u in­ter­vjuu ma­ga­zi­nu „Oil end ener­dži in­saj­der” Ro­bert Benš, struč­njak za ener­get­sku bez­bed­no­sti i su­vla­snik de­o­ni­čar­skog fon­da Pe­li­kurt ko­ji po­slu­je u Ukra­ji­ni.

U tre­nut­ku ka­da ener­get­ski ape­ti­ti Evro­pe po­sto­ja­no ra­stu, gran­di­o­zni pla­no­vi o iz­grad­nji no­vih po­stro­je­nja za pri­hvat i tran­sport teč­nog ga­sa mo­žda za­vi­se od „sa­mo jed­nog ame­rič­kog do­la­ra”, ko­ji ni­je u ru­ci Bri­se­la.