Варљив европски сан о течном гасу

Укра­јин­ска пре­ви­ра­ња не­ће уми­ну­ти су­тра. Ни­је то кри­за због га­са, већ про­сто ре­че­но – рат, упо­зо­рио је ове сед­ми­це Вац­лав Бар­ту­шка, че­шки ам­ба­са­дор за енер­гет­ску без­бед­ност, у из­ја­ви за Рој­терс. „Баш за­то жи­вот без га­са пре­ко Укра­ји­не мо­ра­ће да бу­де основ­ни мо­дел ор­га­ни­зо­ва­ња Евро­пе то­ком ове и сле­де­ћих  не­ко­ли­ко го­ди­на.”

Ме­ђу­на­род­не бер­зе га­са ми­сле слич­но, уве­ли­ко ра­чу­на­ју­ћи да већ ове зи­ме пут ру­ског га­са пре­ко Укра­ји­не мо­же би­ти (при­вре­ме­но) об­у­ста­вљен. Док је це­на га­са са да­ту­мом ис­по­ру­ке „су­тра” го­то­во пре­по­ло­вље­на од по­чет­ка го­ди­не, због бла­ге зи­ме и про­ле­ћа, це­на за ис­по­ру­ку пред­сто­је­ће зи­ме мно­го је ви­ша, упра­во због спе­ку­ла­ци­ја о мо­гу­ћем пре­ки­ду ис­по­ру­ка ру­ског га­са пре­ко Укра­ји­не, упо­зо­ра­ва­ју на лон­дон­ској бер­зи. 

Бри­сел да­нас не­ма за­о­кру­жен од­го­вор на то пи­та­ње ка­кве греј­не се­зо­не че­ка­ју Евро­пу сле­де­ћих не­ко­ли­ко зи­ма, иако тре­ћи­на га­са нео­п­ход­ног Европ­ској уни­ји сти­же из Ру­си­је, и то ма­хом пре­ко Укра­ји­не. 

Ма­њак од­го­во­ра де­лом је по­сле­ди­це чи­ње­ни­це да за­ви­сност од ру­ског га­са уну­тар ЕУ ни­је рав­но­мер­на. За­пад­на Евро­па је да­ле­ко бо­ље при­пре­мље­на да се су­о­чи са евен­ту­ал­ним пре­ки­дом ис­по­ру­ка ру­ског га­са од остат­ка „два­де­се­то­смор­ке”. Је­дан од раз­ло­га за то је чи­ње­ни­ца да је за­пад­на Евро­па ге­о­граф­ски ис­ту­ре­на на Ме­ди­те­ра­ну, Атлан­ти­ку и Се­вер­ном мо­ру, па сто­га у при­ли­ци да се по­ве­же са дру­гим снаб­де­ва­чи­ма по­пут Нор­ве­шке, Ал­жи­ра или Ли­би­је као и да ку­пу­је теч­ни гас са да­ле­ких адре­са.

У ме­ђу­вре­ме­ну, ако уда­ре снег и лед а енер­гет­ски ко­ри­дор пре­ко Укра­ји­не бу­де за­тво­рен, шта че­ка Бу­гар­ску, Сло­вач­ку, али и Ср­би­ју, ко­је 100 од­сто за­ви­се од уво­за ру­ског га­са? У зо­ни то­тал­не енер­гет­ске за­ви­сно­сти од ру­ског га­са, а у све­тлу раз­бук­та­лог укра­јин­ског су­ко­ба, при­пре­ме за штед­њу и ре­стрик­ци­је пред­сто­је­ће зи­ме уве­ли­ко су у то­ку.

„Бу­гар­ска се су­о­ча­ва са мо­гу­ћим не­ста­ши­ца­ма га­са и ре­стрик­ци­ја­ма по­тро­шње 30–35 од­сто у слу­ча­ју про­бле­ма са снаб­де­ва­њем га­сом”, на­ја­вио је ових да­на Мар­тин Боyади­јев, пред­став­ник бу­гар­ског Цен­тра за гас. 

Не­из­ве­сни ток су­ко­ба у Укра­ји­ни на­гнао је чла­ни­це ЕУ да овог про­ле­ћа нај­пре убр­за­но по­ве­ћа­ју за­ли­хе енер­ген­та. Скла­ди­шта га­са уну­тар ЕУ са­да су 71 од­сто на­пу­ње­на (ла­не у исто вре­ме исти европ­ски ре­зер­во­а­ри би­ли су 34 од­сто по­пу­ње­ни).

У тим скла­ди­шти­ма је са­да го­то­во 60 ми­ли­јар­ди куб­них ме­та­ра га­са – што је до­вољ­но, ка­жу у Бри­се­лу, да под­ми­ри укуп­ну тро­ме­сеч­ну тра­жњу у ЕУ. 

ЕУ исто­вре­ме­но уве­ли­ко раз­ра­ђу­је пла­но­ве за из­град­њу но­вих га­сних тер­ми­на­ла од Бос­фо­ра и Пи­ре­ја до Ро­тер­да­ма и Кла­и­пе­де у Ли­тва­ни­ји. Упо­ре­до, ЕУ цр­та но­ве тран­спорт­не ко­ри­до­ре за бу­ду­ће снаб­де­ва­ње теч­ним, ду­бо­ко смр­зну­тим га­сом по­ре­клом из Ка­та­ра, САД, Аустра­ли­је...

Фран­цу­ски га­со­вод „Арк де Ди­је­ри” – ис­про­јек­то­ван од тер­ми­на­ла у се­вер­ној лу­ци Дан­керк до по­тро­ша­ча у цен­трал­ном де­лу зе­мље – при­мер је ка­ко укра­јин­ска кри­за под­сти­че пла­но­ве бри­сел­ских стра­те­га о но­вим енер­гет­ским по­ве­зи­ва­њи­ма уну­тар Евро­пе, а ми­мо Ру­си­је. 

Ду­га­чак 300 ки­ло­ме­та­ра, га­со­вод „Арк де Ди­је­ри” пр­во­бит­но је 2011. био за­ми­шљен као но­сач енер­ген­та углав­ном за по­тре­бе фран­цу­ског тр­жи­шта. Од из­би­ја­ња укра­јин­ске кри­зе, европ­ски енер­гет­ски пла­не­ри уочи­ли су по­тен­ци­јал тог га­со­во­да да ис­ко­ра­ком на ис­ток по­ста­не ал­тер­на­тив­ни из­вор снаб­де­ва­ња Не­мач­ке и Швај­цар­ске га­сом.

„Арк де Ди­је­ри ће до­при­не­ти да Фран­цу­ска по­ста­не ка­пи­ја ула­ска га­са у Евро­пу. При то­ме нај­ва­жни­ји кли­јент би­ће Не­мач­ка”, на­ја­вио је Оли­ви­је Обер, ди­рек­тор снаб­де­ва­ња ГРТ-а, фран­цу­ског опе­ра­те­ра га­сне мре­же, ко­ји уве­ли­ко гра­ди крак спо­ме­ну­тог га­со­во­да ка Не­мач­кој, ко­ја са­да из Ру­си­је на­ба­вља 36 од­сто нео­п­ход­ног га­са.

Теч­ни гас из Дан­кер­ка тре­ба, пре­ма на­ја­ва­ма из­во­ђа­ча ра­до­ва на га­со­во­ду, да стиг­не до Не­мач­ке у 2016. го­ди­ни.

„Арк де Ди­је­ри” се та­ко на­до­ве­зу­је на 27 бу­ду­ћих га­со­во­да од кри­тич­не ва­жно­сти за енер­гет­ску не­за­ви­сност ЕУ, ко­ји уз шест но­вих елек­тро­мре­жа пред­ста­вља­ју до­дат­ну ин­ве­сти­ци­ју од око 17 ми­ли­јар­ди евра. Европ­ска ко­ми­си­ја при­жељ­ку­је да по­ло­ви­ну но­вих га­со­во­да, тер­ми­на­ла за при­род­ни теч­ни гас (ЛНГ тер­ми­на­ли) и пра­те­ћих ин­ста­ла­ци­ја ста­ви у по­гон већ до 2017. го­ди­не

Цео тај гро­зни­ча­ви ма­не­вар ЕУ да се жур­но ра­то­си­ља пре­ве­ли­ке енер­гет­ске за­ви­сно­сти од Ру­си­је (ода­тле уво­зи 130 ми­ли­јар­ди куб­них ме­та­ра га­са) и што пре осло­ни на дру­ге снаб­де­ва­че енер­ге­на­та, ме­ђу њи­ма по­себ­но теч­ног га­са, на­и­ла­зи на низ озбиљ­них пре­пре­ка.

Фи­нан­сиј­ски оси­ро­ма­ше­на Евро­па не мо­же, на при­мер, ни из­бли­за да пла­ти теч­ни гас ко­ли­ко во­де­ћим ис­по­ру­чи­о­ци­ма (Ка­тар, Аустра­ли­ја, уско­ро и Мо­зам­бик) уве­ли­ко да­ју бо­га­ти азиј­ски кли­јен­ти. 

Увоз теч­ног га­са из САД – од­ско­ра те­ма му­ко­трп­них тр­го­вин­ских пре­го­во­ра Бри­се­ла и Ва­шинг­то­на – ако и бу­де до­го­во­рен, не­из­во­дљив је из тех­нич­ких раз­ло­га све до 2017–2018. го­ди­не. Ако азиј­ски куп­ци аме­рич­ким из­во­зни­ци­ма теч­ног га­са јед­ног да­на по­ну­де ве­ћу це­ну од европ­ских ри­ва­ла, шта ће про­дав­ци­ма би­ти ва­жни­је: про­фит или тран­са­тлант­ска со­ли­дар­ност?

Па­пре­не ин­ве­сти­ци­је у но­ва луч­ка по­стро­је­ња за од­мр­за­ва­ње теч­ног га­са, ње­го­во со­ље­ње, из­град­ња тран­спорт­них ко­ри­до­ра угро­же­ни су и це­ном, на ко­ју Бри­сел сва­ка­ко не мо­же да ути­че. 

„При­род­ни теч­ни гас (ЛНГ) увек је за око до­лар јев­ти­ни­ји не­го си­ро­ви­на ’Га­спро­ма’. Све док ’Га­спром’ не сни­зи це­ну сво­је ро­бе за до­лар, у Евро­пи ће увек по­сто­ја­ти тр­жи­ште за теч­ни гас. Све што ’Га­спром’ тре­ба да ура­ди је­сте да обо­ри сво­ју це­ну за до­лар, и ЛНГ ће по­ста­ти не­е­ко­но­ми­чан”, ис­ти­че у ин­тер­вјуу ма­га­зи­ну „Оил енд енер­џи ин­сај­дер” Ро­берт Бенш, струч­њак за енер­гет­ску без­бед­но­сти и су­вла­сник де­о­ни­чар­ског фон­да Пе­ли­курт ко­ји по­слу­је у Укра­ји­ни.

У тре­нут­ку ка­да енер­гет­ски апе­ти­ти Евро­пе по­сто­ја­но ра­сту, гран­ди­о­зни пла­но­ви о из­град­њи но­вих по­стро­је­ња за при­хват и тран­спорт теч­ног га­са мо­жда за­ви­се од „са­мо јед­ног аме­рич­ког до­ла­ра”, ко­ји ни­је у ру­ци Бри­се­ла.