Zakon nije izlečio besparicu

Prošlo je više od godinu dana otkako je počela primena zakona o skraćivanju rokova u izmirenju obaveza u komercijalnim transakcijama od koga se očekivalo da smanji besparicu u domaćoj privredi, ali taj propis nije izlečio tešku nelikvidnost koja i dalje davi našu ekonomiju.

Mada privrednici tvrde da je posle izvesnog boljitka, koji se osetio krajem 2013, početkom ove godine sve opet krenulo po starom.

Prema istraživanju Unije poslodavaca Srbije, do sredine prošle godine prosečan rok naplate bio je 134 dana. U isto vreme u zemljama u regionu na isplatu računa čekalo se 69, a u EU 40 dana.

Privrednici ističu da je zakon o plaćanju do kraja prošle godine donekle urodio plodom, jer su rokovi plaćanja sa 134 pali na prosečnih 126 dana. Malo? Za početak, kažu, nije loše.

– Na naplatu računa od države, opština i javnih preduzeća u prvoj polovini 2013. čekalo se 30 dana manje nego u prethodnom periodu, ali se taj rok u drugoj polovini godine produžio – tvrdi Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca. – Posle šest meseci primene zakona o rokovima plaćanja, vratili smo se na početno stanje. Proizvođači lekova se žale da država opet ne plaća u zakonom utvrđenom roku. Kasne i škole koje finansiraju opštine i gradovi. Država je nelikvidna i opet naručuje robu i usluge koje ne može da plati u propisanom roku.

Rajić dodaje da bi zato za privredu bilo najbolje da država konačno sredi svoje finansije. Prema podacima koje je „Politika” dobila od Narodne banke Srbije, u aprilu 2013. godine zbog neizmirenih dugova bilo je ukupno blokirano 41.288 računa pravnih lica i preduzetnika, a istog mesca 2014. – 49.752. Ukupan dug blokiranih u aprilu 2013. bio je 142,7, a godinu dana kasnije 253,1 milijarde dinara.

Sudeći po navedenim brojkama, reklo bi se da zakon o rokovima plaćanja nije bio lekovit. Stanje se čak pogoršalo.

Informacija Ministarstva finansija nameće zaključak da država svoje novčane obaveze izmiruje u zakonskom roku i da ona ne doprinosi rastu nelikvidnosti. Uspostavljeno praćenje primene zakona obezbeđuje da se na naplatu računa neposrednih i posrednih korisnika budžetskih sredstava ne čeka duže od 45 dana. Ako se ovaj rok prekorači, odgovorne čekaju kazne zaprećene Zakonom o budžetu za 2014. Ako kasne sa izmirivanjem obaveza, gradovi i opštine ne dobijaju deo para koji im pripada od poreza na zarade zaposlenih, a ako republičko javno preduzeće prekorači taj rok – ne može da isplati zarade zaposlenima, što se nedavno dogodilo „Srbijagasu”.

– Privredna komora Srbije i Udruženje stranih investitora ocenili su da je jednogodišnja primena Zakona doprinela izvesnom skraćenju rokova plaćanja – kažu u Ministarstvu finansija. – Njihov je utisak da su uspostavljena jasna pravila i uslovi plaćanja, što je naročito važno za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća i da budžetski korisnici, najveći dužnici pre stupanja na snagu ovog zakona, ažurnije izmiruju svoje novčane obaveze.

Pre izbora za premijera, Aleksandar Vučić je u svom ekspozeu, pored ostalog, obećao javnosti da će cilj reformi, koje će njegova vlada sprovesti u prvih 100 dana rada biti „snažna fiskalna konsolidacija u cilju obezbeđenja preduslova za održivost javnih finansija i sveobuhvatna reforma poslovnog okruženja”. Reforme koje će se sprovoditi do kraja godine, rekao je tom prilikom Vučić, imaće za cilj rešavanje problema opšte finansijske nediscipline, sive ekonomije i nelikvidnosti.

Dugovanja države iz perioda pre aprila 2013. i dalje zagorčavaju život privrednika. S njima i pad tražnje, kao i veći državni nameti u 2014. s primenom novih poreskih zakona. Po oceni Dragoljuba Rajića, veće poresko opterećenje u ovoj godini platiće se zatvaranjem oko 10.000 preduzetničkih radnji i mikropreduzeća i gubitkom oko 40.000 radnih mesta.

-----------------------------------------------------------------------

Država nije izazivač besparice

Za lečenje neplaćanja, jedne od teških bolesti srpske privrede, od početka aprila 2013. država kao lek primenjuje ovaj propis kojim se obavezala da će isporučenu robu i usluge plaćati u roku do 45, a preduzeća do 60 dana. Iz Ministarstva finansija stižu uveravanja da država poštuje zakon i da ona više nije „generator nelikvidnosti”.