Закон није излечио беспарицу

Прошло је више од годину дана откако је почела примена закона о скраћивању рокова у измирењу обавеза у комерцијалним трансакцијама од кога се очекивало да смањи беспарицу у домаћој привреди, али тај пропис није излечио тешку неликвидност која и даље дави нашу економију.

Мада привредници тврде да је после извесног бољитка, који се осетио крајем 2013, почетком ове године све опет кренуло по старом.

Према истраживању Уније послодаваца Србије, до средине прошле године просечан рок наплате био је 134 дана. У исто време у земљама у региону на исплату рачуна чекало се 69, а у ЕУ 40 дана.

Привредници истичу да је закон о плаћању до краја прошле године донекле уродио плодом, јер су рокови плаћања са 134 пали на просечних 126 дана. Мало? За почетак, кажу, није лоше.

– На наплату рачуна од државе, општина и јавних предузећа у првој половини 2013. чекало се 30 дана мање него у претходном периоду, али се тај рок у другој половини године продужио – тврди Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца. – После шест месеци примене закона о роковима плаћања, вратили смо се на почетно стање. Произвођачи лекова се жале да држава опет не плаћа у законом утврђеном року. Касне и школе које финансирају општине и градови. Држава је неликвидна и опет наручује робу и услуге које не може да плати у прописаном року.

Рајић додаје да би зато за привреду било најбоље да држава коначно среди своје финансије. Према подацима које је „Политика” добила од Народне банке Србије, у априлу 2013. године због неизмирених дугова било је укупно блокирано 41.288 рачуна правних лица и предузетника, а истог месца 2014. – 49.752. Укупан дуг блокираних у априлу 2013. био је 142,7, а годину дана касније 253,1 милијарде динара.

Судећи по наведеним бројкама, рекло би се да закон о роковима плаћања није био лековит. Стање се чак погоршало.

Информација Министарства финансија намеће закључак да држава своје новчане обавезе измирује у законском року и да она не доприноси расту неликвидности. Успостављено праћење примене закона обезбеђује да се на наплату рачуна непосредних и посредних корисника буџетских средстава не чека дуже од 45 дана. Ако се овај рок прекорачи, одговорне чекају казне запрећене Законом о буџету за 2014. Ако касне са измиривањем обавеза, градови и општине не добијају део пара који им припада од пореза на зараде запослених, а ако републичко јавно предузеће прекорачи тај рок – не може да исплати зараде запосленима, што се недавно догодило „Србијагасу”.

– Привредна комора Србије и Удружење страних инвеститора оценили су да је једногодишња примена Закона допринела извесном скраћењу рокова плаћања – кажу у Министарству финансија. – Њихов је утисак да су успостављена јасна правила и услови плаћања, што је нарочито важно за предузетнике, микро, мала и средња предузећа и да буџетски корисници, највећи дужници пре ступања на снагу овог закона, ажурније измирују своје новчане обавезе.

Пре избора за премијера, Александар Вучић је у свом експозеу, поред осталог, обећао јавности да ће циљ реформи, које ће његова влада спровести у првих 100 дана рада бити „снажна фискална консолидација у циљу обезбеђења предуслова за одрживост јавних финансија и свеобухватна реформа пословног окружења”. Реформе које ће се спроводити до краја године, рекао је том приликом Вучић, имаће за циљ решавање проблема опште финансијске недисциплине, сиве економије и неликвидности.

Дуговања државе из периода пре априла 2013. и даље загорчавају живот привредника. С њима и пад тражње, као и већи државни намети у 2014. с применом нових пореских закона. По оцени Драгољуба Рајића, веће пореско оптерећење у овој години платиће се затварањем око 10.000 предузетничких радњи и микропредузећа и губитком око 40.000 радних места.

-----------------------------------------------------------------------

Држава није изазивач беспарице

За лечење неплаћања, једне од тешких болести српске привреде, од почетка априла 2013. држава као лек примењује овај пропис којим се обавезала да ће испоручену робу и услуге плаћати у року до 45, а предузећа до 60 дана. Из Министарства финансија стижу уверавања да држава поштује закон и да она више није „генератор неликвидности”.