(Ne)sporni Milan Beko

Milanu Beku, predsedniku investicione holding kompanije „Laderna” i vlasniku Luke „Beograd”, premijer javno nudi da vodi „Železnice Srbije”, kao neko ko ima dugogodišnji staž u privredi i menadžerske sposobnosti. Ono što bi ga iz njegove radne biografije preporučilo za tu funkciju jeste vođenje resora svojinske transformacije u vladi Mirka Marjanovića.

Pripisuje mu se uspeh u pregovaranju oko privatizacije 49 odsto srpskog „Telekoma”, koji je prodat za 1,5 milijardu nemačkih maraka italijanskim i grčkim partnerima. U to vreme, krajem devedesetih godina, nameravao je da proda i kragujevačku „Zastavu”, u kojoj je bio predsednik Upravnog odbora, ali su ga sprečili rat i bombardovanje.

Kao ministar je uživao poverenje Slobodana Miloševića, ali se pre i posle te epizode u izvršnoj vlasti bavio privatnim biznisom u različitim oblastima privrede. Najpre kao direktor, a potom i vlasnik marketinške agencije „Spektra”. Potom kao vlasnik firme „Dibek”, koja se bavila trgovinom proizvoda od drveta, hranom i proizvodima poznatih farmaceutskih firmi.

Ipak u domaćoj javnosti je najpoznatiji po privatizacijama „Knjaza Miloša”, srpskih mlekara, „Bambija”, „Ce-marketa”, Luke „Beograd” i „Večernjih novosti”... Dugo se u javnosti nagađalo da li je on učestvovao kao kupac ili posrednik. U njegovoj zvaničnoj biografiji navedeno je da se investicionom fondu „Salford” i „Denjub fud grupi” priključio prvo kao menadžer za restrukturiranje preduzeća „Knjaz Miloš”. Dok je kao rukovodilac i član Upravnog odbora „Denjub fud grupe” bio angažovan na poslovima preuzimanja preduzeća „Knjaz Miloš”, „Imlek”, „Bambi”, „Banat”, Mlekara „Subotica”...

Sve te privatizacije često su ga smeštale u centar afera i za sve ove godine nije uspeo da se oslobodi javnih sumnji da su njegovi poslovni potezi imali veze sa političkim kontaktima, koje je gajio finansirajući većinu važnijih stranaka.

Javno je priznao da je vlasnik Luke „Beograd” i „Večernjih novosti” i da ih je privatizovao sa Miroslavom Miškovićem. Neki smatraju da su mu te dve privatizacije najveće mrlje u karijeri. Zbog kupovine Luke „Beograd” za 40 miliona evra, pošto se smatralo da ona vredi više, saslušavan je u specijalnom sudu u okviru preispitivanja 24 sporne privatizacije, na kojima je insistirao Aleksandar Vučić po dolasku na vlast.

Sa gradom Beogradom je vodio maratonski spor oko vlasništva nad 200 hektara zemljišta. Čak i jednog trenutka ponudio gradu da otkupi Luku po ceni po kojoj je on kupio uvećanu za kamte.

Prošle godine to preduzeće je zapalo u probleme. Privredni sud u Beogradu je pokrenuo prethodni stečajni postupak da bi ispitao ima li uslova za otvaranje stečaja. Blokada je u to vreme iznosila oko 800 miliona dinara. Poreska uprava je u maju prošle godine Luci „Beograd” donela dva rešenja o prinudnoj naplati poreskog duga po osnovu poreza na dobit preduzeća u iznosu od 128,5 miliona dinara, koja su delimično izvršena. Po osnovu duga za porez za prenos apsolutnih prava iz novembra pretprošle godine to preduzeće je dugovalo 151,6 miliona dinara.

Kada je u jednoj emisiji priznao da je vlasnik „Večernjih novosti”, rekao je da je u kupovinu dnevnog lista ušao pošto je medijski koncern „Vac” tražio domaćeg partnera zbog prethodnih negativnih iskustava u Srbiji. Međutim, „Novosti” kasnije nisu prešle u ruke „Vaca”, iako je Beko priznao da su njegove kompanije dobile 24 miliona evra za tu kupovinu.