Da li je čitanje e-knjiga površno?

Njujork – An Mangen, profesor norveškog Nacionalnog centra za čitalačko obrazovanje i istraživanje, smatra da forma publikacije iz koje čitamo utiče na razumevanje pročitanog. U studiji koju je krajem jula predstavila na konferenciji u Italiji, a čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Njujorker”, norveška naučnica ističe da opipljivost papira, to jest neopipljivost digitalnog, različito deluju na naše čitanje, bez obzira na činjenicu da se još nismo sasvim prilagodili elektronskoj formi.

U okviru istraživanja, Mangen i njene kolege zatražili su od grupe studenata da pročitaju roman iz dva formata: sa papira i ekrana. Tokom procene razumevanja teksta koje su čitaoci pokazali, Mangen je primetila da je uloga forme publikacije važna. Kada su čitaoci pozvani da događaje iz priče iznesu hronološkim redom, što je jednostavan zadatak narativne rekonstrukcije koja ne zahteva analizu niti kritički osvrt, oni koji su pročitali roman sa papira to su bolje učinili, praveći manje grešaka i dajući tačniju verziju priče, navodi se u članku.

„Reči su delovale identično: „kindl” se čak trudi da imitira odštampanu stranicu, ali fizička materijalnost knjige nesumnjivo utiče na razumevanje pročitanog”, piše Njujorker”.

Merijen Volf, direktorka Centra za istraživanje čitanja i jezika pri bostonskom univerzitetu, strahuje da bi potpuno okretanje digitalnom formatu uticalo na „procese sofisticiranog razumevanja” teksta, to jest da bi dovelo do smanjenog razumevanja pročitanog.

„Čitanje je most ka misaonom. Ovaj proces kao jedan od aspekata čitanja je ugrožen”, istakla je Volf koja smatra da bi moglo da se desi da se proces čitanja sa razumevanjem nikada u potpunosti ne razvije kod mlađih čitalaca, a da kod starijih vremenom atrofira.

U članku objavljenom u junu, list „Fajnenšel tajms” podseća, međutim, da je naš mozak prilagodljiv i da su naše trenutne čitalačke navike formatirane u odnosu na papir. Tako, na primer, kada čitamo, razvijamo „kognitivne karte”: sećamo se u kom delu stranice se nalazi određeni odlomak ili da u zavisnosti od težine leve ili desne strane knjige koju držimo u ruci znamo koliko nam je ostalo do kraja. To znači da bi čitanje na ekranu moglo da utiče na prostornu memoriju.

Kao što objašnjava „Fajnenšel tajms”, višegodišnjim čitanjem, podsvesno smo naučili da stvaramo kognitivne karte, a moguće je da osobe koje su odrasle čitajući e-knjige neće posezati za istim pomagalima već će se poštapati drugim sredstvima.

Ovo optimističko razmišljanje ne umanjuje brigu književnika. Britanski pisac Tim Parks izjavio je prošlog juna za „Gardijan” da će književne klasike, poput Dikensovih romana, koji od čitalaca zahtevaju veću koncentraciju i razmišljanje, internet uništiti, jer su moderni čitaoci previše rasejani da bi ih razumeli. Njegov kolega Vil Self se u potpunosti slaže s njim, najavljujući „smrt romana”.