Да ли је читање е-књига површно?

Њујорк – Ан Манген, професор норвешког Националног центра за читалачко образовање и истраживање, сматра да форма публикације из које читамо утиче на разумевање прочитаног. У студији коју је крајем јула представила на конференцији у Италији, а чији су резултати објављени у часопису „Њујоркер”, норвешка научница истиче да опипљивост папира, то јест неопипљивост дигиталног, различито делују на наше читање, без обзира на чињеницу да се још нисмо сасвим прилагодили електронској форми.

У оквиру истраживања, Манген и њене колеге затражили су од групе студената да прочитају роман из два формата: са папира и екрана. Током процене разумевања текста које су читаоци показали, Манген је приметила да је улога форме публикације важна. Када су читаоци позвани да догађаје из приче изнесу хронолошким редом, што је једноставан задатак наративне реконструкције која не захтева анализу нити критички осврт, они који су прочитали роман са папира то су боље учинили, правећи мање грешака и дајући тачнију верзију приче, наводи се у чланку.

„Речи су деловале идентично: „киндл” се чак труди да имитира одштампану страницу, али физичка материјалност књиге несумњиво утиче на разумевање прочитаног”, пише Њујоркер”.

Меријен Волф, директорка Центра за истраживање читања и језика при бостонском универзитету, страхује да би потпуно окретање дигиталном формату утицало на „процесе софистицираног разумевања” текста, то јест да би довело до смањеног разумевања прочитаног.

„Читање је мост ка мисаоном. Овај процес као један од аспеката читања је угрожен”, истакла је Волф која сматра да би могло да се деси да се процес читања са разумевањем никада у потпуности не развије код млађих читалаца, а да код старијих временом атрофира.

У чланку објављеном у јуну, лист „Фајненшел тајмс” подсећа, међутим, да је наш мозак прилагодљив и да су наше тренутне читалачке навике форматиране у односу на папир. Тако, на пример, када читамо, развијамо „когнитивне карте”: сећамо се у ком делу странице се налази одређени одломак или да у зависности од тежине леве или десне стране књиге коју држимо у руци знамо колико нам је остало до краја. То значи да би читање на екрану могло да утиче на просторну меморију.

Као што објашњава „Фајненшел тајмс”, вишегодишњим читањем, подсвесно смо научили да стварамо когнитивне карте, а могуће је да особе које су одрасле читајући е-књиге неће посезати за истим помагалима већ ће се поштапати другим средствима.

Ово оптимистичко размишљање не умањује бригу књижевника. Британски писац Тим Паркс изјавио је прошлог јуна за „Гардијан” да ће књижевне класике, попут Дикенсових романа, који од читалаца захтевају већу концентрацију и размишљање, интернет уништити, јер су модерни читаоци превише расејани да би их разумели. Његов колега Вил Селф се у потпуности слаже с њим, најављујући „смрт романа”.