Svet potcenio ebolu

Najteža epidemija smrtnosne ebole nezadrživo se širi zapadnom Afrikom. Situacija na terenu je kao u ratno vreme. Od početka epidemije, početkom decembra 2013. u Gvineji, razmere širenja najagresivnijeg tipa virusa su „potcenjene”. Danas se ebola širi brže nego što humanitarna pomoć može da stigne i niko pouzdano ne zna kada će biti obuzdana, ni da li će ostati lokalizovana u jednom od najsiromašnijih regiona sveta.

Ovu zbirnu procenu iznele su juče Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i međunarodna humanitarna organizacija „Lekari bez granica”, uz apel međunarodnoj zajednici da što pre pošalje lekove, hranu i dodatno medicinsko osoblje u bitku sa krvnom bolešću koja je već usmrtila 1.062 osobe (među njima 60 zdravstvenih radnika). Procene su da je ebolom zaraženo najmanje 2.000 osoba.

Kako je došlo do „potcenjivanja” mogućih posledica epidemije bolesti od koje u najstrašnijim mukama umire između 55 i 90 odsto zaraženih, SZO juče nije pojasnila. Ista agencija UN je 18. maja ove godine proglasila da će do 22. maja prva epidemija ebole u zapadnoj Africi biti obuzdana!

Epicentar epidemije već devet meseci je u zabitom priobalju reke Mano, na granici Gvineje, Liberije i Sijera Leonea, gde inače živi oko milion ljudi. Sve veća zebnja međunarodne zajednice zbog mogućeg širenja ebole izvan zapadne Afrike povezana je ponajviše sa činjenicom da su u Lagosu, najmnogoljudnijem gradu Afrike (21 milion stanovnika), od 20. jula zabeležena četiri smrtna slučaja i registrovano 10 zaraženih. Od izbijanja prve epidemije 1976. na obali reke Ebola u DR Kongu, pojava zaraze u Lagosu je prvi slučaj njenog širenja u urbanoj sredini.

„Dovoljno je bilo da jedan ludak doleti u Lagos pa da ebola prodre u Nigeriju”, gnevno je izjavio Gudlak Džonatan, predsednik najmnogoljudnije afričke države (170 miliona stanovnika), nakon što je u zemlji zbog te bolesti zaveo vanredno stanje.

„Suočavamo se sa hitnom situacijom, svet je izložen riziku, i niko nije imun. Iskustvo Nigerije skrenulo je pažnju svetu da je dovoljno da samo jedna obolela osoba doputuje avionom pa da počne epidemija”, upozorio je Onijebuči Čikvu, nigerijski ministar zdravlja.

I dok medicinari još nemaju objašnjenje kako je bolest – iz ekvatorijalnih prašuma gde se do juče smatrala endemskom – dospela u zapadnu Afriku, pouzdano se zna da je ebolu u Nigeriju doneo američki državljanin Patrik Sojer, privremeno zaposlen u regionalnoj organizaciji EKOVAS.

Uprkos savetu liberijskih lekara da ne putuje u Nigeriju – pošto je nakon smrti rođene sestre od ebole stavljen pod medicinski nadzor – Sojer se ipak otisnuo na put, promenio dva aviona, da bi na aerodromu „Murtala Muhamed” u Lagosu kolabirao i pet dana kasnije umro. Lagos je inače najveća međunarodna tranzitna vazdušna luka u Africi severno od ekvatora.

Niz vodećih svetskih avio-kompanija („Britiš ervejz”, „Etihad”...) iza tog incidenta u Lagosu ograničilo je letove prema regionu zapadne Afrike, dok je „Koreja ervejz” otišao za sada najdalje. Južnokorejski avio-prevoznik je, zbog epidemije ebole, obustavio letove prema Najrobiju, glavnom gradu Kenije na istoku Afrike.

„Najrobi je velika vazdušna raskrsnica u Africi, mogućnost da sa tamo ukrca neko ko je oboleo od ebole i krene u svet ipak postoji”, objasnili su predstavnici „Koreja ervejza”.

Nervoza zbog nezaustavljivog širenja ebole u zapadnoj Africi primetna je daleko izvan tog regiona. Zambija je, na primer, zabranila ulazak u zemlju svim putnicima iz zemalja u kojima vlada zaraza, i zabranila svojim sunarodnicima da tamo putuju. Nemačka je naložila svojim državljanima da napuste Gvineju, Sijera Leone i Liberiju, dok je Amerika povukla familije diplomata iz tih država. Koliko juče Međunarodni olimpijski komitet zabranio je nastup trojici sportista iz zapadne Afrike na predstojećoj Olimpijadi mladih u Kini (takmičarima u borilačkim veštinama i plivanju). Ebola se inače širi direktnim kontaktom sa telesnim tečnostima i izlučevinama obolelih.

U zoni razbuktale epidemije ebole države preduzimaju mere kakve nisu primenjivane od širenja tifusa pre 100 godina.

Oko zaraženih sela uveden je „sanitarni kordon” koji pod pretnjom oružjem zabranjuje bilo kome da napusti taj kraj.

Zatvoreni su glavni drumski granični prelazi prema Liberiji, Sijera Leoneu i Gvineji i tamo sada stoje kilometarski konvoji auto-prevoznika rude i robe. Stranci na privremenom radu u naftaškim i rudarskim kompanijama i bankama masovno se evakuišu preko Gvinejskog zaliva.

Očekivana međunarodna materijalna i medicinska pomoć koja pristiže oskudna je. Zdravstvo Liberije je pred kolapsom, upozorio je Augustin Kepe Ngaufan, ministar inostranih poslova te zapadnoafričke države.

„Ukoliko ne suzbijemo ebolu u Liberiji, nikada nećemo stabilizovati epidemiju u regionu”, upozorila je juče Džoan Lju, predsednica „Lekara bez granica”.

U epicentru epidemije ebole sve izraženija je glad, upozorila je juče Svetska banka i najavila da će uskoro ugroženom području početi da baca pakete hrane iz vazduha.