Свет потценио еболу

Најтежа епидемија смртносне еболе незадрживо се шири западном Африком. Ситуација на терену је као у ратно време. Од почетка епидемије, почетком децембра 2013. у Гвинеји, размере ширења најагресивнијег типа вируса су „потцењене”. Данас се ебола шири брже него што хуманитарна помоћ може да стигне и нико поуздано не зна када ће бити обуздана, ни да ли ће остати локализована у једном од најсиромашнијих региона света.

Ову збирну процену изнеле су јуче Светска здравствена организација (СЗО) и међународна хуманитарна организација „Лекари без граница”, уз апел међународној заједници да што пре пошаље лекове, храну и додатно медицинско особље у битку са крвном болешћу која је већ усмртила 1.062 особе (међу њима 60 здравствених радника). Процене су да је еболом заражено најмање 2.000 особа.

Како је дошло до „потцењивања” могућих последица епидемије болести од које у најстрашнијим мукама умире између 55 и 90 одсто заражених, СЗО јуче није појаснила. Иста агенција УН је 18. маја ове године прогласила да ће до 22. маја прва епидемија еболе у западној Африци бити обуздана!

Епицентар епидемије већ девет месеци је у забитом приобаљу реке Мано, на граници Гвинеје, Либерије и Сијера Леонеа, где иначе живи око милион људи. Све већа зебња међународне заједнице због могућег ширења еболе изван западне Африке повезана је понајвише са чињеницом да су у Лагосу, најмногољуднијем граду Африке (21 милион становника), од 20. јула забележена четири смртна случаја и регистровано 10 заражених. Од избијања прве епидемије 1976. на обали реке Ебола у ДР Конгу, појава заразе у Лагосу је први случај њеног ширења у урбаној средини.

„Довољно је било да један лудак долети у Лагос па да ебола продре у Нигерију”, гневно је изјавио Гудлак Џонатан, председник најмногољудније афричке државе (170 милиона становника), након што је у земљи због те болести завео ванредно стање.

„Суочавамо се са хитном ситуацијом, свет је изложен ризику, и нико није имун. Искуство Нигерије скренуло је пажњу свету да је довољно да само једна оболела особа допутује авионом па да почне епидемија”, упозорио је Онијебучи Чикву, нигеријски министар здравља.

И док медицинари још немају објашњење како је болест – из екваторијалних прашума где се до јуче сматрала ендемском – доспела у западну Африку, поуздано се зна да је еболу у Нигерију донео амерички држављанин Патрик Сојер, привремено запослен у регионалној организацији ЕКОВАС.

Упркос савету либеријских лекара да не путује у Нигерију – пошто је након смрти рођене сестре од еболе стављен под медицински надзор – Сојер се ипак отиснуо на пут, променио два авиона, да би на аеродрому „Муртала Мухамед” у Лагосу колабирао и пет дана касније умро. Лагос је иначе највећа међународна транзитна ваздушна лука у Африци северно од екватора.

Низ водећих светских авио-компанија („Бритиш ервејз”, „Етихад”...) иза тог инцидента у Лагосу ограничило је летове према региону западне Африке, док је „Кореја ервејз” отишао за сада најдаље. Јужнокорејски авио-превозник је, због епидемије еболе, обуставио летове према Најробију, главном граду Кеније на истоку Африке.

„Најроби је велика ваздушна раскрсница у Африци, могућност да са тамо укрца неко ко је оболео од еболе и крене у свет ипак постоји”, објаснили су представници „Кореја ервејза”.

Нервоза због незаустављивог ширења еболе у западној Африци приметна је далеко изван тог региона. Замбија је, на пример, забранила улазак у земљу свим путницима из земаља у којима влада зараза, и забранила својим сународницима да тамо путују. Немачка је наложила својим држављанима да напусте Гвинеју, Сијера Леоне и Либерију, док је Америка повукла фамилије дипломата из тих држава. Колико јуче Међународни олимпијски комитет забранио је наступ тројици спортиста из западне Африке на предстојећој Олимпијади младих у Кини (такмичарима у борилачким вештинама и пливању). Ебола се иначе шири директним контактом са телесним течностима и излучевинама оболелих.

У зони разбуктале епидемије еболе државе предузимају мере какве нису примењиване од ширења тифуса пре 100 година.

Око заражених села уведен је „санитарни кордон” који под претњом оружјем забрањује било коме да напусти тај крај.

Затворени су главни друмски гранични прелази према Либерији, Сијера Леонеу и Гвинеји и тамо сада стоје километарски конвоји ауто-превозника руде и робе. Странци на привременом раду у нафташким и рударским компанијама и банкама масовно се евакуишу преко Гвинејског залива.

Очекивана међународна материјална и медицинска помоћ која пристиже оскудна је. Здравство Либерије је пред колапсом, упозорио је Аугустин Кепе Нгауфан, министар иностраних послова те западноафричке државе.

„Уколико не сузбијемо еболу у Либерији, никада нећемо стабилизовати епидемију у региону”, упозорила је јуче Џоан Љу, председница „Лекара без граница”.

У епицентру епидемије еболе све израженија је глад, упозорила је јуче Светска банка и најавила да ће ускоро угроженом подручју почети да баца пакете хране из ваздуха.