Kazna za narod, vođe pošteđene

Naj­no­vi­je nad­i­gra­va­nje Is­to­ka i Za­pa­da oko Ukra­ji­ne pa­žnju ši­re jav­no­sti je po­no­vo skre­nu­lo na je­dan od naj­kon­tro­verz­ni­jih me­ha­ni­za­ma me­đu­na­rod­nog pri­ti­ska – sank­ci­je. Me­đu­sob­no ih raz­me­nju­ju oba za­va­đe­na blo­ka, a či­ni se da će, kao i u ve­ći­ni slu­ča­je­va do­sad, ova­kve me­re do­ne­ti vi­še šte­te ne­go ko­ri­sti. U udž­be­ni­ci­ma me­đu­na­rod­nih od­no­sa sank­ci­je se de­fi­ni­šu kao po­li­tič­ki pri­ti­sci ko­je uglav­nom spro­vo­de Uje­di­nje­ne na­ci­je i Evrop­ska uni­ja, a ima i uni­la­te­ral­nih ob­li­ka, ka­da za nji­ma po­se­žu po­je­di­nač­ne ze­mlje. Po­ve­lja UN ka­že da Sa­vet bez­bed­no­sti od ze­ma­lja čla­ni­ca UN mo­že zah­te­va­ti da pri­me­ne „me­re ko­je ne uklju­ču­ju oru­ža­nu si­lu”, a to su ma­hom ob­u­sta­ve in­ve­sti­ci­ja i tr­go­vi­ne sa od­re­đe­nom ze­mljom, či­me se ona is­klju­ču­je iz glo­bal­nog tr­ži­šta. Sank­ci­je ta­ko­đe mo­gu bi­ti upe­re­ne na po­je­di­nač­ne stav­ke, kao što su na­o­ru­ža­nje i naf­ta. Nji­ma se mo­gu ob­u­sta­vi­ti va­zdu­šni sa­o­bra­ćaj, su­spen­do­va­ti di­plo­mat­ski od­no­si, ogra­ni­či­ti pu­to­va­nja i za­mr­znu­ti ra­ču­ni u ino­stra­nim ban­ka­ma.

Če­sta za­mer­ka na ta­kav pa­ket me­ra je­ste nji­hov le­ga­li­tet. Po­je­di­ni auto­ri tvr­de da sank­ci­je ne­ma­ju prav­no ute­me­lje­nje u me­đu­na­rod­nom pra­vu. Pre­ma ovoj ško­li mi­šlje­nja, ima­mo ap­surd­nu si­tu­a­ci­ju u ko­joj se me­re ko­je bi tre­ba­lo da spro­vo­de za­kon i sa­me na­la­ze van za­kon­skog okvi­ra.
Le­ga­li­tet sank­ci­ja ni­je je­di­ni pro­blem sank­ci­ja. Do­sa­da­šnja prak­sa je po­ka­za­la da one mno­go vi­še po­ga­đa­ju obič­ne gra­đa­ne ne­go nji­ho­ve vo­đe. U do­dat­ku do­ku­men­tu na­zva­nom Plan za mir, ko­ji je 1995. na­pi­sao ne­ka­da­šnji ge­ne­ral­ni se­kre­tar UN Bu­tros Ga­li, sank­ci­je su opi­sa­ne kao „tra­pav in­stru­ment” me­đu­na­rod­nog pri­ti­ska. „Sank­ci­je otva­ra­ju etič­ko pi­ta­nje le­gi­tim­no­sti pri­ti­ska na po­li­tič­ke li­de­re ze­ma­lja pro­tiv ko­jih su upe­re­ne sank­ci­je, jer nji­ho­vo de­lo­va­nje naj­vi­še pat­nje na­no­si obič­nim gra­đa­ni­ma.”

Ras­te­glji­vost de­fi­ni­ci­je okol­no­sti pod ko­ji­ma je oprav­da­no uvo­đe­nje sank­ci­ja otva­ra pro­stor za ši­ro­ku in­ter­pre­ta­ci­ju, što ne­ret­ko vo­di u zlo­u­po­tre­bu. Kri­ti­ča­ri uka­zu­ju da je uvo­đe­nje sank­ci­ja uglav­nom pri­stra­sno i da zbog za­ma­glje­nih od­red­bi me­đu­na­rod­nog pra­va pre­su­dan uti­caj če­sto ima­ju in­te­re­sne sfe­re, pa ova­kve me­re li­če na od­ma­zdu nad ne­is­to­mi­šlje­ni­ci­ma. Če­sto na­vo­đen pri­mer dvo­stru­kih ar­ši­na je­su sank­ci­je UN Ira­ku iz 1990, či­ji je cilj bio ka­žnja­va­nje irač­ke in­va­zi­je na Ku­vajt.

Ne­ke dru­ge in­va­zi­je i oku­pa­ci­je ni­su, me­đu­tim, sank­ci­o­ni­sa­ne. Izra­el, Ma­ro­ko, Tur­ska i In­do­ne­zi­ja su, na pri­mer, iz­be­gli sank­ci­je ka­da su iz­vr­ši­li in­va­zi­ju na su­se­de i oku­pi­ra­li te­ri­to­ri­je iako je Sa­vet bez­bed­no­sti od njih za­tra­žio po­vla­če­nje. U slu­ča­ju Uje­di­nje­nih na­ci­ja, pro­stor za upliv raz­li­či­tih sfe­ra uti­ca­ja otva­ra od­red­ba po ko­joj spro­vo­đe­nje sank­ci­ja, ka­da su jed­nom uve­de­ne, nad­gle­da ko­mi­tet Sa­ve­ta bez­bed­no­sti či­ji rad ni­je ja­van. Na taj na­čin je pro­ces spro­vo­đe­nja sank­ci­ja ve­o­ma po­li­ti­zo­van i pod­lo­žan pri­ti­sci­ma stal­nih čla­ni­ca SB UN.

Po­sle­di­ce kon­tra­pro­duk­tiv­nih me­ra ne tr­pe sa­mo sank­ci­o­ni­sa­ne ze­mlje. Dr­ža­ve u nji­ho­vom okru­že­nju po­sta­ju ko­la­te­ral­na šte­ta jer in­di­rekt­no sno­se po­sle­di­ce ka­žnja­va­nja svo­jih su­se­da i tr­go­vin­skih part­ne­ra. Ka­da su 1992. uve­de­ne sank­ci­je SR Ju­go­sla­vi­ji, za­tvo­re­ni su mno­gi že­le­znič­ki i drum­ski ko­ri­do­ri za tran­sport ro­be, što se od­ra­zi­lo na okol­ne ze­mlje, u ko­ji­ma je kao po­sle­di­ca po­sku­plje­nja tran­spor­ta do­šlo do sko­ka ce­na.

Isto­ri­ju sank­ci­o­ni­sa­nja obe­le­ža­va­ju mno­go­broj­ni ne­u­spe­si. Ta­ko je bi­lo još u vre­me Li­ge na­ro­da, ka­da 1935. Ita­li­ja ni pod sank­ci­ja­ma pre­te­če UN ni­je pri­sta­la na po­vla­če­nje iz Eti­o­pi­je. Uni­la­te­ral­ne sank­ci­je su još ne­u­spe­šni­je. Em­bar­go na iz­voz ži­ta­ri­ca ko­ji su SAD uve­le So­vjet­skom Sa­ve­zu 1980. ni­je do­veo do po­vla­če­nja So­vje­ta iz Av­ga­ni­sta­na, kao što ni ame­rič­ke sank­ci­je Ku­bi ni­su do­ve­le do pro­me­ne vla­sti u Ha­va­ni. Ne­ret­ko sank­ci­je ko­je uvo­di jed­na ze­mlja mo­gu ima­ti efe­kat bu­me­ran­ga. Em­bar­go na iz­voz ži­ta­ri­ca je ta­ko vi­še šte­te na­neo ame­rič­kim far­me­ri­ma ne­go so­vjet­skim po­tro­ša­či­ma.

Uvo­đe­nje sank­ci­ja, ma­kar u no­vi­joj isto­ri­ji, prav­da se po­dr­škom raz­vo­ju de­mo­kra­ti­je u sank­ci­o­ni­sa­noj ze­mlji. To ipak pre zvu­či kao pra­zna pa­ro­la, bu­du­ći da iz­me­đu sank­ci­ja i de­mo­kra­ti­je ne­ma di­rekt­ne ve­ze. Po­je­di­ne stu­di­je, isti­na, upo­zo­ra­va­ju da ta­ko­zva­ne de­mo­krat­ske sank­ci­je, ko­je ci­lja­no de­lu­ju sa­mo na obla­sti una­pre­đe­nja de­mo­krat­skih te­ko­vi­na, do­no­se ne­ke re­zul­ta­te.
Eko­nom­ske sank­ci­je, ko­ji­ma se naj­če­šće pri­be­ga­va, či­ne upra­vo su­prot­no i, šta­vi­še, pod­sti­ču vla­sto­dr­šce da do­dat­no ogra­ni­če ljud­ska pra­va i slo­bo­de u svo­jim ze­mlja­ma.

Ana­li­za ko­ja se ba­vi­la sank­ci­ja­ma u pe­ri­o­du od 1972. do 2000. po­ka­za­la je da sve eko­nom­ske sank­ci­je, bi­lo krat­ko­roč­ne bi­lo du­go­roč­ne, znat­no sma­nju­ju ni­vo de­mo­kra­tič­no­sti u ci­lja­noj ze­mlji. Jed­na dru­ga sta­ti­sti­ka po­ka­zu­je da je od 116 slu­ča­je­va sank­ci­ja uve­de­nih od 1914. do 1990. sa­mo če­tvr­ti­na do­ve­la do pro­me­ne po­li­ti­ke.