Globalna istraga lopovluka lidera

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 18. septembra – Mnogi narodi tavore u siromaštvu i zato što su ih poharali – njihovi lideri, tvrde organi Ujedinjenih nacija i Svetske banke. Ove dve institucije su, stoga, juče pokrenule akciju za povratak imovine koju su korumpirani državnici pokrali od sopstvenih građana i deponovali u inostranstvu.

Da bi globalna potraga za liderskim lopovlucima bila uspešna, potrebno je da se ojača kontrola i unutar ojađenih i zemalja u čije je sefove sklonjeno nelegalno stečeno bogatstvo – naglašeno je prilikom predstavljanja te inicijative pod nazivom "Povratak opljačkane imovine" (StAR). Korupcija podriva demokratiju i pravni poredak, a može da bude i ubistvena za mnoge ljude – upozorio je, tom prilikom, generalni sekretar UN Ban Ki Mun. – Ne sme nigde biti utočišta za one koji kradu od siromašnih i predočavamo korumpiranim liderima da ne mogu da pobegnu od zakona – nadovezao se novi predsednik Svetske banke Robert Zelik.

Zasad nije tako. Prema podacima dveju međunarodnih institucija, širom sveta se godišnje obrne između jednog i 1,6 biliona dolara zgrnutih korupcijom, izbegavanjem plaćanja poreza i drugim kriminalom. Najviše strada najsiromašniji kontinent: Afrika, precizira se, u korupcionaškim radnjama izgubi 148 milijardi dolara, što je četvrtina njenog bruto domaćeg proizvoda.

Pohare ne znaju za granice. Funkcioneri zemalja u razvoju i tranzicionih država primili su mito u ukupnom iznosu od 20 do 40 milijardi dolara godišnje, što je od 20 do 40 odsto priliva pomoći za razvoj – navodi se takođe. Zasad nisu dostupna eventualna objašnjenja – kako se došlo do te procene i zašto takve malverzacije nisu sprečene i kažnjene.

Navedena su dva uspeha, postignuta posle duge borbe za nezakonitu imovinu lidera, stavljenu na račune u švajcarskim bankama. Filipini su – nakon 18 godina napora – povratili 624 miliona dolara koje je prisvojio bivši diktator Ferdinand Markos a Nigerija je petogodišnje aktivnosti krunisala povratkom blaga vrednog pola milijarde dolara s konta njenog bivšeg diktatora Sanija Abače.

Pozitivni rezultati i u nizu drugih slučajeva učinili bi svet zdravijim i u bukvalnom smislu. Navodi se, tako, da bi svakih 100 miliona povraćenih dolara bilo dovoljno za plaćanje medicinskog tretmana 600.000 ljudi zaraženih sidom, ili za imunizaciju četiri miliona dece, ili opskrba 100 miliona osoba za lečenje malarije, ili za dovod vode za piće do 250.000 domaćinstava. "Treba delovati brzo, jer je teško pronaći pokradenu imovinu kasnije, kad ona nestane u internacionalnoj mašini za pranje novca", poručio je Antonio Marija Kosta, izvršni direktor Biroa UN za borbu protiv droge i kriminala. Efikasnosti bi znatno doprinelo kad bi sve države ratifikovale (Srbija jeste) Konvenciju UN protiv korupcije. Među onima koje to još nisu učinile nalaze se i razvijene zemlje – Kanada, Nemačka, Italija, Irska, Japan, Luksemburg, Švajcarska…