Глобална истрага лоповлука лидера

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 18. септембра – Многи народи таворе у сиромаштву и зато што су их похарали – њихови лидери, тврде органи Уједињених нација и Светске банке. Ове две институције су, стога, јуче покренуле акцију за повратак имовине коју су корумпирани државници покрали од сопствених грађана и депоновали у иностранству.

Да би глобална потрага за лидерским лоповлуцима била успешна, потребно је да се ојача контрола и унутар ојађених и земаља у чије је сефове склоњено нелегално стечено богатство – наглашено је приликом представљања те иницијативе под називом "Повратак опљачкане имовине" (СтАР). Корупција подрива демократију и правни поредак, а може да буде и убиствена за многе људе – упозорио је, том приликом, генерални секретар УН Бан Ки Мун. – Не сме нигде бити уточишта за оне који краду од сиромашних и предочавамо корумпираним лидерима да не могу да побегну од закона – надовезао се нови председник Светске банке Роберт Зелик.

Засад није тако. Према подацима двеју међународних институција, широм света се годишње обрне између једног и 1,6 билиона долара згрнутих корупцијом, избегавањем плаћања пореза и другим криминалом. Највише страда најсиромашнији континент: Африка, прецизира се, у корупционашким радњама изгуби 148 милијарди долара, што је четвртина њеног бруто домаћег производа.

Похаре не знају за границе. Функционери земаља у развоју и транзиционих држава примили су мито у укупном износу од 20 до 40 милијарди долара годишње, што је од 20 до 40 одсто прилива помоћи за развој – наводи се такође. Засад нису доступна евентуална објашњења – како се дошло до те процене и зашто такве малверзације нису спречене и кажњене.

Наведена су два успеха, постигнута после дуге борбе за незакониту имовину лидера, стављену на рачуне у швајцарским банкама. Филипини су – након 18 година напора – повратили 624 милиона долара које је присвојио бивши диктатор Фердинанд Маркос а Нигерија је петогодишње активности крунисала повратком блага вредног пола милијарде долара с конта њеног бившег диктатора Санија Абаче.

Позитивни резултати и у низу других случајева учинили би свет здравијим и у буквалном смислу. Наводи се, тако, да би сваких 100 милиона повраћених долара било довољно за плаћање медицинског третмана 600.000 људи заражених сидом, или за имунизацију четири милиона деце, или опскрба 100 милиона особа за лечење маларије, или за довод воде за пиће до 250.000 домаћинстава. "Треба деловати брзо, јер је тешко пронаћи покрадену имовину касније, кад она нестане у интернационалној машини за прање новца", поручио је Антонио Марија Коста, извршни директор Бироа УН за борбу против дроге и криминала. Ефикасности би знатно допринело кад би све државе ратификовале (Србија јесте) Конвенцију УН против корупције. Међу онима које то још нису учиниле налазе се и развијене земље – Канада, Немачка, Италија, Ирска, Јапан, Луксембург, Швајцарска…