Ukra­ji­na „kri­va” za pad di­na­ra

Na­ša va­lu­ta na­sta­vlja da sla­bi i za ku­po­vi­nu evra po­sled­njih da­na po­treb­no je vi­še od 118 di­na­ra. Go­to­vo 119 di­na­ra. In­di­ka­tiv­ni kurs Na­rod­ne ban­ke za da­nas je 117,9 di­na­ra za je­dan evro što je za ne­ko­li­ko pa­ra vi­še ne­go ju­če. U od­no­su na isti pe­ri­od pre tač­no go­di­nu da­na di­nar je sla­bi­ji za tri od­sto, a u po­sled­njih me­sec da­na osla­bio je či­ta­vih je­dan od­sto.

Da li će se i ka­da tren­da pa­da za­u­sta­vi­ti ne­po­zna­to je. Za sla­blje­nje do­ma­će va­lu­te Na­rod­na ban­ka Sr­bi­je kri­vi kri­zu u Ukra­ji­ni, od­no­sno njen uti­caj na me­đu­na­rod­no fi­nan­sij­sko tr­ži­šte.

– Sla­blje­nje do­ma­će va­lu­te iza­zva­la je po­ja­ča­na ne­iz­ve­snost na me­đu­na­rod­nom fi­nan­sij­skom tr­ži­štu, pre sve­ga u ve­zi sa kri­zom u Ukra­ji­ni i sa bu­du­ćom mo­ne­tar­nom po­li­ti­kom ame­rič­kih fe­de­ral­nih re­zer­vi (FED), ali i u ve­zi sa eko­nom­skim opo­rav­kom u zo­ni evra. Sve je to uti­ca­lo ne sa­mo na kre­ta­nje na­še, već i va­lu­ta dru­gih ze­ma­lja u re­gi­o­nu sa slič­nim re­ži­mom de­vi­znog kur­sa ko­je ta­ko­đe dnev­no sla­be, kao što su ma­đar­ska fo­rin­ta, polj­ski zlot, ru­mun­ski lej i če­ška kru­na. Za­jed­nič­ki fak­tor sla­blje­nja, ka­ko oce­nju­ju i me­đu­na­rod­ni kre­di­bil­ni iz­vo­ri, pred­sta­vlja si­tu­a­ci­ja u Ukra­ji­ni, či­je za­o­štra­va­nje uti­če na po­na­ša­nje in­ve­sti­to­ra ko­ji na­sto­je da mi­ni­mi­zi­ra­ju svo­je ri­zi­ke – na­vo­de u cen­tral­noj ban­ci na na­še pi­ta­nje šta se de­ša­va s kur­som.

Pri­sut­ni su i dru­gi raz­lo­zi. 

„Po­red to­ga, ne­iz­ve­snost u ve­zi sa fi­skal­nom kon­so­li­da­ci­jom u ze­mlji, po­ja­ča­na tra­žnja de­vi­za od stra­ne uvo­zni­ka ener­ge­na­ta u uslo­vi­ma ni­skih pr­o­me­ta na de­vi­znom tr­ži­štu, ta­ko­đe su do­pri­ne­li bla­gim po­me­ra­nji­ma u kre­ta­nju de­vi­znog kur­sa”.

 NBS će na­sta­vi­ti da ra­di svoj po­sao – da odr­ža­va sta­bil­nost u sva­kom smi­slu, i ce­nov­nu i ma­kro­e­ko­nom­sku i iz­ve­snost u po­slo­va­nju pri­vre­de. Isto­vre­me­no, po­treb­na nam je i „ne­vi­dlji­va ru­ka” jav­nog i pri­vat­nog sek­to­ra, jav­no­sti uop­šte, ka­ko bi­smo, uz na­še na­po­re i po­sti­za­nje ono­ga što je do nas, svi za­jed­no do­pri­ne­li ukup­noj sta­bil­no­sti.

NBS, pod­se­ća­ju, spre­ča­va, u re­ži­mu fluk­tu­i­ra­ju­ćeg kur­sa, pre­ko­mer­ne dnev­ne osci­la­ci­je i re­a­gu­je na stra­ni pr­o­da­je ili na stra­ni ku­po­vi­ne de­vi­za u slu­ča­ju pri­vre­me­nih šo­ko­va, vo­de­ći ra­ču­na o odr­ža­va­nju ce­nov­ne i fi­nan­sij­ske sta­bil­no­sti. „Na­rod­na ban­ka Sr­bi­je će i u na­red­nom pe­ri­o­du na­sta­vi­ti da pa­žlji­vo pra­ti kre­ta­nja na do­ma­ćem de­vi­znom tr­ži­štu i de­ša­va­nja u me­đu­na­rod­nom okru­že­nju i da pr­o­ce­nju­je ka­rak­ter i traj­nost fak­to­ra ko­ji mo­gu da uti­ču na kre­ta­nje de­vi­znog kur­sa. U za­vi­sno­sti od tih kre­ta­nja za­vi­si­će smer, na­čin i ve­li­či­na uče­šća NBS na de­vi­znom tr­ži­štu”.

NBS je u av­gu­stu pr­o­da­la 60 mi­li­o­na evra. Cen­tral­na ban­ka je u 2014. na me­đu­ban­kar­skom de­vi­znom tr­ži­štu, ra­di spre­ča­va­nja pre­ko­mer­nih osci­la­ci­ja kur­sa, pr­o­da­la 920, a ku­pi­la 200 mi­li­o­na evra. U pr­vom tr­o­me­seč­ju 2014. go­di­ne NBS je pr­o­da­la 820 i ku­pi­la 20 mi­li­o­na evra. U dru­gom je ku­pi­la je 170, dok je u ju­lu pr­o­da­la 40 i ku­pi­la 10 mi­li­o­na evra. 

Či­ni se da ovog le­ta na­ši lju­di iz ino­stran­stva ni­su po­mo­gli sta­bi­li­za­ci­ju do­ma­će va­lu­te. Bo­ri­slav Bru­jić, pred­sed­nik Udru­že­nja me­nja­ča ka­že da po­nu­da de­vi­za ni­ka­da ni­je bi­la lo­ši­ja ne­go ovog le­ta. On na­red­nih da­na ne oče­ku­je ve­ća po­me­ra­nja kur­sa.