NATO kao sudbina

"Uključivanje Ukrajine u NATO nije dobra ideja i samo bi zemlju dovelo u situaciju da postane meta kojekakvih međunarodnih terorističkih organizacija", smatra Taras Černovil, jedan od deputata ukrajinske Vrhovne rade (parlamenta) iz redova Partije regiona. "Sem toga, mi nemamo spoljnih neprijatelja, tako da zapadna vojna alijansa ne bi ni imala od koga da nas brani", rezonuje pomenuti deputat.

Članstvo u NATO-u jedna je od retkih preostalih ideoloških prepreka o koju se, još od sticanja nezavisnosti, spotiče najšira ukrajinska javnost. Dok prozapadna struja političara, na čijem čelu je šef države Viktor Juščenko, insistira na druželjublju sa vojnom silom pod komandom Brisela, sledbenici Partije regiona premijera Viktora Janukoviča, ali i socijalisti, komunisti i ostali levo orijentisani, ni najmanje nisu skloni takvoj avanturi. "Kažu nam: kada na vas krenu tenkovi, avioni i rakete, bez zaštite NATO-a nema vam spasa. Međutim, nama (u tom smislu) niko i ne preti. A od kriminala, narkomafije i terorizma alijansa ionako ne može da nas sačuva", objašnjava Černovil.

Veštačka dilema

Na svega pet dana pred vanredne parlamentarne izbore (zakazane za nedelju 30. septembra) Ukrajinski političari su oštro podeljeni po pitanju strateških vojnih savezništava. I dok želja za zbližavanjem sa Evropskom unijom kod većine žitelja ove bivše sovjetske republike nije sporna, ulazak u NATO klub, koji se pri tome (veštački) nameće kao obavezan, zalogaj je koji se teško guta. Posebno zato što je ogromnoj većini Ukrajinaca potpuno nejasno šta bi, posle raspada Sovjetskog Saveza i gašenja Varšavskog pakta, priklanjanje zemlje bilo kojem vojnom bloku u 21. veku zaista značilo – u pozitivnom ili negativnom smislu, svejedno.

Objektivno, Ukrajina na planu bezbednosti ni sada nije prepuštena samoj sebi. Prema Budimpeštanskom sporazumu iz 1994. njenu suverenost i teritorijalnu celovitost garantuju Rusija, SAD, Kina, Velika Britanija i Francuska, kao stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Da li bi ijedna država u svetu mogla poželeti više. Sa druge strane, pomenute garancije bi u slučaju pristupanja Ukrajine bilo kojem vojnom savezu neminovno postale besmislene. Teško je, dakle, verovati da iko danas može ubediti Ukrajince da je to za njihovo dobro.

Posebno kada se u vidu imaju sve učestaliji izveštaji da alijansi nedostaju vojnici za akcije u najosetljivijim delovima sveta, tamo gde se najviše puca i – gine. Britancima je već svega dosta, Nemcima i Francuzima takođe. Italijani, Španci i ostali "manji igrači" odavno su pokupili municiju i napustili bojišta koja, uostalom, i nisu njihova. Pa i samim Ukrajincima je sinulo da rat Al Kaide i SAD, pa još "na neutralnom terenu" u Iraku, nije nešto u šta bi trebalo preterano da se trpaju, te su pre dve godine odlučili da se povuku iz otadžbine pokojnog Sadam Huseina.

Interesantno je da ukrajinski političari, zagovornici stupanja u alijansu, koji bi, po prirodi stvari, trebalo da se više angažuju na objašnjavanju uloge NATO-a u savremenim globalnim dešavanjima – u principu izbegavaju takve priče. Niko ne iznosi računicu kakve bi pogodnosti donelo jedno takvo članstvo, koliko bi koštalo na duže staze, čega bi obični Ukrajinci morali da se odreknu, a šta bi zauzvrat dobili. Da li su alijansi potrebni tek kao topovsko meso ili kao ravnopravni partneri?

Izvan svih blokova

Podsetimo, Ukrajina je u okviru Sovjetskog Saveza bila nuklearna vojna sila. Svoju sadašnju nezavisnost, i već pomenuti garantovani suverenitet, bazirala je upravo na odricanju od najsmrtonosnijeg oružja. Ulaskom u zapadni vojni savez ponovo bi dospela u situaciju da prebrojava atomske bombe. Teško je i zamisliti da bi briselski komandanti propustili priliku da u najvećoj (samo) evropskoj državi i neposrednom susedu Rusije instaliraju nuklearni arsenal.

Janukovičeva Partija regiona je zato 7. septembra pokrenula akciju sakupljanja potpisa za organizovanje sveukrajinskog referenduma o vanblokovskom statusu zemlje. U partiji smatraju da ne moraju mnogo da ubeđuju. "To je problem marketinških stručnjaka NATO-a, a ne naš. Imali su punih 16 godina vremena da nam objasne šta je, u stvari, alijansa. Vanblokovski status bi nam omogućio da se manemo priča o članstvu Ukrajine u alijansi i posvetimo rešavanju drugih konkretnijih problema", izjavio je nedavno rukovodilac izbornog štaba PR Boris Kolesnikov.