НАТО као судбина

"Укључивање Украјине у НАТО није добра идеја и само би земљу довело у ситуацију да постане мета којекаквих међународних терористичких организација", сматра Тарас Черновил, један од депутата украјинске Врховне раде (парламента) из редова Партије региона. "Сем тога, ми немамо спољних непријатеља, тако да западна војна алијанса не би ни имала од кога да нас брани", резонује поменути депутат.

Чланство у НАТО-у једна је од ретких преосталих идеолошких препрека о коју се, још од стицања независности, спотиче најшира украјинска јавност. Док прозападна струја политичара, на чијем челу је шеф државе Виктор Јушченко, инсистира на дружељубљу са војном силом под командом Брисела, следбеници Партије региона премијера Виктора Јануковича, али и социјалисти, комунисти и остали лево оријентисани, ни најмање нису склони таквој авантури. "Кажу нам: када на вас крену тенкови, авиони и ракете, без заштите НАТО-а нема вам спаса. Међутим, нама (у том смислу) нико и не прети. А од криминала, наркомафије и тероризма алијанса ионако не може да нас сачува", објашњава Черновил.

Вештачка дилема

На свега пет дана пред ванредне парламентарне изборе (заказане за недељу 30. септембра) Украјински политичари су оштро подељени по питању стратешких војних савезништава. И док жеља за зближавањем са Европском унијом код већине житеља ове бивше совјетске републике није спорна, улазак у НАТО клуб, који се при томе (вештачки) намеће као обавезан, залогај је који се тешко гута. Посебно зато што је огромној већини Украјинаца потпуно нејасно шта би, после распада Совјетског Савеза и гашења Варшавског пакта, приклањање земље било којем војном блоку у 21. веку заиста значило – у позитивном или негативном смислу, свеједно.

Објективно, Украјина на плану безбедности ни сада није препуштена самој себи. Према Будимпештанском споразуму из 1994. њену сувереност и територијалну целовитост гарантују Русија, САД, Кина, Велика Британија и Француска, као сталне чланице Савета безбедности Уједињених нација. Да ли би иједна држава у свету могла пожелети више. Са друге стране, поменуте гаранције би у случају приступања Украјине било којем војном савезу неминовно постале бесмислене. Тешко је, дакле, веровати да ико данас може убедити Украјинце да је то за њихово добро.

Посебно када се у виду имају све учесталији извештаји да алијанси недостају војници за акције у најосетљивијим деловима света, тамо где се највише пуца и – гине. Британцима је већ свега доста, Немцима и Французима такође. Италијани, Шпанци и остали "мањи играчи" одавно су покупили муницију и напустили бојишта која, уосталом, и нису њихова. Па и самим Украјинцима је синуло да рат Ал Каиде и САД, па још "на неутралном терену" у Ираку, није нешто у шта би требало претерано да се трпају, те су пре две године одлучили да се повуку из отаџбине покојног Садам Хусеина.

Интересантно је да украјински политичари, заговорници ступања у алијансу, који би, по природи ствари, требало да се више ангажују на објашњавању улоге НАТО-а у савременим глобалним дешавањима – у принципу избегавају такве приче. Нико не износи рачуницу какве би погодности донело једно такво чланство, колико би коштало на дуже стазе, чега би обични Украјинци морали да се одрекну, а шта би заузврат добили. Да ли су алијанси потребни тек као топовско месо или као равноправни партнери?

Изван свих блокова

Подсетимо, Украјина је у оквиру Совјетског Савеза била нуклеарна војна сила. Своју садашњу независност, и већ поменути гарантовани суверенитет, базирала је управо на одрицању од најсмртоноснијег оружја. Уласком у западни војни савез поново би доспела у ситуацију да пребројава атомске бомбе. Тешко је и замислити да би бриселски команданти пропустили прилику да у највећој (само) европској држави и непосредном суседу Русије инсталирају нуклеарни арсенал.

Јануковичева Партија региона је зато 7. септембра покренула акцију сакупљања потписа за организовање свеукрајинског референдума о ванблоковском статусу земље. У партији сматрају да не морају много да убеђују. "То је проблем маркетиншких стручњака НАТО-а, а не наш. Имали су пуних 16 година времена да нам објасне шта је, у ствари, алијанса. Ванблоковски статус би нам омогућио да се манемо прича о чланству Украјине у алијанси и посветимо решавању других конкретнијих проблема", изјавио је недавно руководилац изборног штаба ПР Борис Колесников.